Jelena Lengold: Umetnik mora da se izdigne iznad politike

Evropska nagrada za književnost dodeljuje se već deset godina i povodom ovog jubileja konzorcijum koji stoji iza ove nagrade, pozvao je dosadašnje dobitnike da učestvuju na konkursu za najbolju kratku priču.

Jelena Lengold, dobitnica Evropske nagrade za književnost 2011. godine za zbirku priča „Vašarski mađioničar", na konkurs je poslala priču „Jasmin i smrt".

Svi učesnici su pozvani na dodelu nagrade, a pobednik je proglašen na samoj ceremoniji.

Lengold kaže da je bila zapanjena kad je pročitano njeno ime. Za BBC na srpskom o tome je rekla: „Mislila sam da se sluh poigrava sa mnom, a s druge strane, bilo mi je potpuno normalno, kao nešto što sam očekivala. Uostalom, kad god učestvujete u bilo kakvom takmičenju, prirodno je i da se nadate pobedi".

Na konkursu je učestvovalo 36 pisaca iz 26 zemalja, među njima našim čitaocima su poznata imena autora iz regiona poput Faruka Šehića (Bosna i Hercegovina), Andreja Nikolaidisa (Crna Gora) ili Darka Tuševljakovića (Srbija).

Četiri jezika, a jedna književnost

Tiago: „Ja sam svuda pomalo stranac"

Preminuo američki pisac Filip Rot

Iako su organizatori sugerisali da priče treba da se bave Evropom i njenim kulturnim nasleđem, Lengold se učinilo da „taj direktan pristup nije u duhu onoga što pišem".

U priči o susretu Beograđanke i Sirijca na letu za Oslo, provlače se teme koje su joj inače zanimljive: strah od smrti, nesporazumi u komunikaciji, nerazumevanje, sudari svetova pod nekim neuobičajenim okolnostima.

Činjenica da za nagradu glasaju čitaoci posebno je obradovala Jelenu Lengold.

„Da, to je istinski zanimljiva situacija, ili da upotrebim mnogo korišćenu reč - to je sasvim demokratska situacija", kaže ona.

Priču, koju možete pročitati ovde, na engleski je preveo Zoran Paunović.

U maju ove godine Lengold je objavila roman „Odustajanje", a njen izdavač Arhipelag najavio je drugo izdanje ove knjige.

Trenutno piše novi roman, a često se o aktuelnim temama oglašava na Tviteru.

Ipak trudi se da se ono svakodnevno ne prelije u njen rad.

„Čini mi se da knjige treba da se bave trajnijim, ako je moguće i večnim temama, a dnevna politika - kako joj i samo ime kaže - ostaje na nivou prolaznog i suštinski nevažnog, ma koliko da nam upravo ta nevažna okolnost određuje životne prilike."

Za nju je ključno da se umetnik izdigne iznad politike, jer „inače te banalne okolnosti života mogu lako svakog da progutaju, unište, ponize...".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.13.2018)