Одбрана врлине
Данас 17.11.2018 | Пише: Јулијан Тамаш
Наслов Тонтићеве књиге Христова луда делује зачуђујуће, а за обичног хришћанина и саблажњујуће.
У синтагми од две речи спаја Христа, божанског сина који је постао и човек (богочовек) да би својом жртвом – распећем на крсту – спасао човека и људски род, са лудом, у људском искуству особом паметнијом од надређеног господара – цара, краља или божанства – који је најчешће паметнији од силе коју господар оличава и „слуга“ сме да каже „господару“, оно што нико од поданика суверену не сме. Дакле, „луда“ је привид лудости и глупости чије право
