Шабић: Следећих девет месеци посветити информисању и доношењу Новог закона о заштити података

Бета 21.11.2018

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић је изјавио да је следећих девет месеци, у којима је предвиђено да се Србија прилагођава примени новог Закона о заштити података о личности, најпаметније посветити информисању грађана о последицама, али и доношењу новог закона, пошто би последице примене актуелног по интересе грађана могле да буду "застрашујуће".

Он је на трибини "Нови Закон о заштити података о личности - шта нас чека у наредних девет месци" доношење и будућу примену тог закона описао пословицом "када уђеш у погрешан воз свака станица је погрешна" и да не зна шта ће се догодити у предстојећем периоду.

Као највеће проблеме у новом Закону, Шабић је навео да он представља пропис коју уређује основна грађанска права, али да је написан "језиво тешким језиком", да игнорише "акутне проблеме", попут непостојња детаљних правила за уређивање видео-надзора, или обраду биометријских података која није нигде поменута у тексту Закона.

Такође додаје да Закон предвиђа престанак вођења Централног регистра збирки података, али да нису стављене ван снаге одредбе старог закона које се тичу обавеза руководилаца података, које предвиђају прекршајно кажњавање за неизвршавање тих обавеза.

"(Проблем је) и то што је већи део спровођења закона препуштен правосуђу, које ће се за девет месеци бавити материјом коју никада није судило. Поред тога, Повереник се гура у флуидан простор, где се не зна шта треба да ради. Предвиђено је да он поступа по Закону о инспекцијском надзору, који је неспојив са радом независних тела", оценио је Шабић.

Шабић је додао да је нови закон "омеђен" Општом уредбом о заштити података Европске уније (Генерал Дата Протецтион Регулатион - ГДПР), који Србија не мора још увек да примењује, пошто није чланица ЕУ.

По његовим речима, ГДПР предвиђа озбиљне санкције, које могу износити и неколико процената годишњег промета, док се казне за непоштовање Закона крећу од 20.000 до 2 милиона динара.

Навео је и да је више од 120 амандмана на Закон који је поднела канцеларија Поверника надлежни скупштински одбор одбио за 50 секунди.

Суоснивач СХАРЕ Фондације Ђорђе Кривокапић је навео да је добро што је донет нови закон, упркос дугачкој листи проблема које доноси, а да би не познајући контекст, посматрач могао да оцени да је постигнут висок ниво усаглашености са ЕУ прописима, али да они ипак нису усаглашени састановишта регулације.

Кривокапић наводи да је позитивно што закон нема велик број подзаконских аката, већ што уместо тога садржи принципе којима се треба прилагодити.

Он је оценио да се ГДПР не може занемарити, а да ће многа предузећа морати да се прилагоде прописима Уније, што ће представљати тежак задатак за јавни сектор, компаније, медије и невладине организације.

Кривокапић је навео да ће организације цивилног друштва покренути кампању за избор новог Повереника и да ће захтевати јави конкурс и транспарентан процес, зато што би се избор неискусног или лошег негативно одразио на економско окружење у Србији.

(Бета, 21.11.2018)

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Политика, најновије вести »