„Т Л О П А С Р Ј А И Г И&qуот; пише на екрану након низа стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп.

Тих 12 слова била су прва мозгалица црвеног и плавог такмичара у јубиларној емисији којом је обележено 25 година ТВ слагалице.

„Пасирати&qуот;, рекао је један Страхиња.

„Плагијати&qуот;, одговорила је једна Весна и добила девет поена.

Убрзо се прешло на игру Мој број.

Задатак - уз помоћ 1, 8, 6, 5, 15 и 50 доћи до 767. Страхиња је успео.

Све је добро док онај највећи број није 25, ко ће то да рачуна.

Четврт века

Прва епизода квиза са најдужим стажом у Србији емитована је на малим екранима 22. новембра 1993. године.

Четврт века касније, у четвртак, емитована је 7.148. епизода 109. циклуса.

Године су пролазиле, државе се мењале, а Слагалица је опстајала.

Трећа деценија 21. века је све ближе, а и даље се сваког дана у седам сати велики број људи широм Србије, спремних за Асоцијације и Ко зна-зна, смести испред телевизора.

хттпс://твиттер.цом/Робертдрецо/статус/1065544475664109568

„Данас је Слагалица увелико породична традиција&qуот;, каже за ББЦ на српском Жарко Стевановић, победник Суперфинала у 100. циклусу.

Стевановић је 2011, са 16 година, био трећи, потом је освојио 94. циклус, а затим и Суперфинале у којем су учествовали само победници 40 последњих циклуса.

Два пута је био квиз првак света у категорији до 20 година, као и првак Србије, а тренутно лови такмичаре у „Потери&qуот;.

Срби воле такмичења

Бранимир Арсић из Квиз асоцијације Србије - и један од бивших учесника - разлог популарности Слагалице види и у склоности српског народа ка такмичењу.

„Наш народ баш воли да гледа све видове такмичења - било да се ради о музичким, спортским, или такмичењима у знању&qуот;, наводи Арсић.

• Јелена Ленголд: Уметник мора да се издигне изнад политике
• Пет начина на које је Емили Бронте инспирисала данашње уметнике
• Како је Стен Ли променио свет

Према његовим речима, Слагалица је многима била и одскочна даска за даље успехе у квиз каријери.

„Постала је део свакодневице код већине наших грађана - сви је гледају од малих ногу, па и не чуди што последњих година учествују такмичари махом млађи од саме Слагалице.

„Чини ми се да је Слагалица постала и повод да се породица окупи, па макар и на тих петнаестак минута.

„Слагалица заиста полако израста у културно благо Србије и сасвим сигурно да је ово само првих 25 година&qуот;, наводи он.

хттпс://твиттер.цом/језицара/статус/1064201233257431045

Случајност

Као разлоге због којих Слагалица толико траје, Стевановић истиче „допадљив формат, трајање емисије и то што је отворена за све&qуот;.

Како каже, пријавио се готово случајно.

„Читао сам нешто на интернету једне вечери и налетео сам на реч 'слагалица', замислио се мало, скинуо тест пријаву са сајта и послао имејл.

„Убрзо су ме звали, емисија је снимана 20. јануара, па сам после пресецања славског колача пожурио у студио&qуот;.

Ипак, на почетку је чак и он имао проблеме.

„Речи ми нису ишле баш најбоље, убадао сам у првом учешћу неколико пута 'компјутерске речи', али су углавном биле оне са пет, шест слова.

„Код бројева сам већ био бољи и ту сам ретко губио поене.

„Највећу разлику сам правио у Ко зна-зна и Асоцијацијама, играма које су ми увек добро ишле&qуот;.

Историја

• Прва епизода слагалице емитована је 22. новембра 1993. у седам часова
• Био је понедељак, а емисија се тада звала Музичка слагалица
• Аутор квиза је Никола Нешковић, који је са Драганом Милићевић био први водитељ
• Нешковић је квизу дао име, а осмислио је и чувеног Скочка
• Скочка је нацртао Лука Спаић
• Крајем 1998, Музичка слагалица је променила име у ТВ слагалица

Финале и суперфинале

Стевановић каже да је и други пут у Слагалицу отишао „случајно и без претходног размишљања&qуот;. Али је овог пута имао више знања и искуства пред камерама.

„Гледао сам преко Јутјуба старе емисије како бих се припремио&qуот;, наводи он.

Освојио је 94. циклус.

Потом је дошло Суперфинале, у којем су учествовали само велики зналци.

„Не само победници и финалисти, већ дивни људи и велики шампиони, међу којима су били и неки од најбољих квизомана у Србији&qуот;, истиче Стевановић.

„Знао сам да ће бити тешко, али сам се припремао на време овога пута.

„У тој пакленој конкуренцији сам показао колико је, поред знања и логике, битно и тренутно надахнуће, јер оно и те како може да буде пресудно у битним моментима&qуот;, истиче Стевановић.

хттпс://твиттер.цом/ДАИВХАУ11/статус/1063443693078802432

Како до победе у Слагалици?

„Кошаркашким жаргоном, победник Слагалице би требало да буде алл-роунд играч&qуот;, каже Арсић.

„Мора да буде добар и у комбинаторици и у бројевима, али је пре свега кључно да покаже широко познавање опште културе&qуот;.

„Било је, наравно, ситуација да победницима никако не иду слова или да просто људи не знају да играју Скочка, али врхунски квизаши онда све то компензују сјајним познавањем опште културе&qуот;.

Арсић је учествовао у 105. циклусу Слагалице што, како каже, сматра остваривањем неких снова.

„Дошао сам до финала и изгубио у четири партије за неких тридесетак поена од великог имена српског квиза, Владимира Крнача... Препоносан сам на тај резултат&qуот;.

А колико камере утичу на крајњи исход?

„То зависи од човека до човека, ако сте по природи опуштени, онда вероватно и не осећате никакав притисак када се упале камере - гледаоци одмах примете такве људе.

„Али ако сте тремарош, онда се највише борите сами против себе... Спадао сам у другу групу људи.

„Без обзира на то што сам снимио 16 емисија у том циклусу, сваки пут сам осећао трему, али сам се трудио да водитељке никако не изговоре култну реченицу - трема је учинила своје.&qуот;

Милка Цанић

Једно обично „добро вече&qуот;, којим је чувена Милка Цанић у свакој емисији поздрављала гледаоце, постало је један од симбола Слагалице.

О популарности квиза говори и то што су само те две речи Милку Цанић начиниле једном од најпопуларнијих телевизијских личности у Србији.

По занимању је била филолошкиња, али остаће упамћена пре свега као „супервизорка&qуот;.

„Милка Цанић је била стварно дивна особа, увиђавна, спремна да помогне, потпуно приземна и пуна поштовања&qуот;, наводи Стевановић.

„Прва ствар коју сам урадио када сам први пут дошао у студио је било тражење аутограма од ње. Није крила да је навијала за мене у том циклусу&qуот;.

„У наредном учешћу је нисам виђао, а нажалост, преминула је неколико месеци пре Суперфинала&qуот;, 19. октобра 2016. године.

хттпс://твиттер.цом/стефанм0609/статус/1064946230621609985

Сећања

Седам година након првог учествовања у Слагалици, Жарко се и даље бави питањима - на пример, ко је постигао највише голова на Светским првенствима у фудбалу, који је главни град Узбекистана и која су два глумца освојила Оскара за исту улогу.

Како каже, жели да Слагалица опстане што дуже.

„Понекад се сетим првог снимања и схватим колико ми је то променило живот&qуот;.

„Тада сам схватио да сам на добром путу да постанем успешан у омиљеној бранши, па сам само наставио јаче да гурам своју причу, што је резултирало титулама првака света, првака Србије, као и статуса репрезентативца на квиз такмичењима&qуот;.

Шта још памти?

„Готово целу прву емисију, нарочито прве поене и када сам решио прву асоцијацију, остваривши тако недостижну предност&qуот;.

„Памтим и кад сам под високом температуром играо меч за треће место у том циклусу и успео да тријумфујем&qуот;.

„Памтим и први улазак у студио у 94. циклусу када ми је требало неко време да се пресаберем, јер сам мислио да више никада нећу изнутра видети студио за снимање Слагалице&qуот;.

„А што се тиче самих задатака и питања... Њих уместо мене памти свемоћни интернет&qуот;.

хттпс://твиттер.цом/марла_сингерица/статус/1063857111296352256

Киша

У јубиларној епизоди Страхиња и Весна наставили су борбу.

Игра Спојнице задала им је да споје опере и њихове ауторе, па прваке света у шаху и земље из којих долазе.

„Које острво са околином је посебна савезна држава Аустралије, са главним градом Хобартом&qуот;, гласило је једно од питања у Ко зна-зна.

Тачан одговор је Тасманија.

Колико има јеванђеља у „Новом завету&qуот;, како се звао једини римски цар рођен у Београду и како се звао јунак филма „Храбро срце&qуот; била су такође нека од питања.

Пред прву асоцијацију Страхиња је имао велику предност - 87:44.

Отворио је поље Г3 - мантил.

Весна је изабрала Г4 - глиста.

„Киша&qуот;, одмах је рекла Весна и колона се зацрвенела.

Решење колоне Б је био „интернет&qуот;, а под А „телефон&qуот;.

Можда да пробате коначно?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.23.2018)