Софију (15) је убио екстази, али је наставила да живи кроз 6 људи. Тамара је добила њено срце и пита се: Треба ли да сматрам себе себичном или срећном?
Телеграф 28.11.2018 | Ј. Стакић/ј.стакиц@телеграф.рс
"Туга неизмерну осећам, плачем и сада, не вреди, сузе саме иду. А опет, срећна сам што живим. Будите донори, јер у земљу душу не носите, већ оно што би могло да продужи животе породица"
"Дете вам умире. Хитно јој морамо уградити апарат да бисмо спречили смрт, а онда ћемо видети за даље", присећа се Тамара Добричић (41) првих речи којима су њеној мајци саопштили да ће она умрети. Људи, квалитетни људи су јој умирали пред очима јер није било могућности за трансплантацију. "Спречити смрт", те речи су јој као црквена звона одјекивале у глави. Али, живот је хтео да она преживи, тако што ће у своје груди примити на чување срце
