Sofiju (15) je ubio ekstazi, ali je nastavila da živi kroz 6 ljudi. Tamara je dobila njeno srce i pita se: Treba li da smatram sebe sebičnom ili srećnom?
Telegraf 28.11.2018 | J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs
"Tuga neizmernu osećam, plačem i sada, ne vredi, suze same idu. A opet, srećna sam što živim. Budite donori, jer u zemlju dušu ne nosite, već ono što bi moglo da produži živote porodica"
"Dete vam umire. Hitno joj moramo ugraditi aparat da bismo sprečili smrt, a onda ćemo videti za dalje", priseća se Tamara Dobričić (41) prvih reči kojima su njenoj majci saopštili da će ona umreti. Ljudi, kvalitetni ljudi su joj umirali pred očima jer nije bilo mogućnosti za transplantaciju. "Sprečiti smrt", te reči su joj kao crkvena zvona odjekivale u glavi. Ali, život je hteo da ona preživi, tako što će u svoje grudi primiti na čuvanje srce
