Veliki ekrani, braća i bogovi
RTS 02.12.2018
Siže svake storije, bez obzira na to da li je predviđena da ostane „na papiru” ili da se ekranizuje, zasniva se na egzistenciji i sudbini. Ako nema sudbine izvezene u vremenu i prostoru, nema mogućnosti identifikacije. Umetnik je oduvek mogao da se, u svom okruženju, na mnogo načina inspiriše temama koje bi obrađivao. A čovek može da bude potresen samo ako dramsko delo donese iskrenu i snažnu sudbinu.
Međutim, sa potencijalno sjajnih komedija i drama koje se ne bave mračnim, defetističkim temama, ili koje nisu dosetke i vicevi sa nasnimljenim cerekanjem i aplauzima, autore odvlače producenti i razni „fondovi" kojima je cilj da nam mozak negde preusmere ne bi li ga lakše (eufemistički iskazano) opsluživali. Tako dolazimo do paradoksa da sjajne teme iz naše svakodnevice ostaju neispričane, jer sa njima „fondovi" prosto nemaju mogućnost prodora
