Прелаззи: Последњи танго у Калчу
Моззарт спорт 02.12.2018
У славу недавно преминулог Бертолучија осталих колега неће данас играти само Парма у Милану, него ће то Бернардо покушати да режира још једно чудо одозго; неће у дербију Интера дочекати само Рома, него и Мориконе, Гароне, Морети; неће сутра у Бергаму Анћелоти бити сам, кад су ту Сорентино и Де Сика и сва филмска магија; као што није синоћ Болоња била без помоћи Пазолинија на тешком гостовању у Ђенови
Фудбал је, говорио је Сартр, метафора за живот. После га је савремени италијански филозоф Серђо Ђивоне исправио: живот је, уважени колега, метафора за фудбал. А шта је онда камера, филмска и телевизијска, која покушава да ухвати и живот и фудбал, него мајсторско решето? Када је пре неколико дана преминуо Бернардо Бертолучи, можда и последњи гигантски европски режисер, у доба када се велики филмови све више штанцују, а они уметнички протерују на
