Европске интеграције Србије: Слонови на путу

У Бриселу ће данас на међувладиној конференцији бити отворена још два поглавља у приступним преговорима: поглавље 17, које се односи на зајеничку монетарну политику и 18, везано за статистику.

То је мање него што је Београд очекивао од Брисела ове године.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјављивала је почетком године да ће у 2018. бити отворено „неколико&qуот; поглавља, а још прошлог месеца је тврдила да ће бити отворено „најмање три&qуот;. Отворена су два, која спадају у мање значајне.

Успорен филм

У односу на искуства већине других кандидата, српски преговарачки процес делује као успорен филм - са поменута два, Србија има отворених 16 од укупно 35 поглавља, а привремено их је затворила два.

Европска комисија даје препоруке, али темпо придруживања кандидата у ствари зависи од земаља чланица ЕУ, које консензусом одобравају сваки корак напред

Разлог за спорији напредак Србије многи виде у застоју у процесу нормализације односа Београда и Приштине, као и у односима са Русијом који су, по мишљењу неких земаља чланица, превише блиски за земљу која тежи чланству у ЕУ.

„Да укажем на слона у соби, Србија не мора да уведе санкције Русији, али мора да постепено усклађује своју спољну политику са ЕУ&qуот;, рекао је у говору немачки амбасадор у Београду Томас Шиб, користећи популарну метафору за проблем који се сви праве да не виде.

Западни Балкан: Све даље од ЕУ

прЕУговор: Заробљена држава у рукама појединаца

Он је, као и неколико других учесника конференције о Србији и заједничкој европској спољној и безбедносној политици недавно одржаној у Београду, у излагању констатовао да се Србија од избијања украјинске кризе све више удаљава, уместо да се усклађује са ЕУ.

На скупу, који је у сарадњи са немачком амбасадом организовао Центар за међународну и безбедносну политику (ИСАЦ), се чуло да Србија има озбиљан проблем са поглављем 31, које се овим питањем бави.

Због блокаде једне балтичке државе, Србија не само што није ни близу отварању овог поглавља, него није добила ни извештај о скринингу, технички документ који је требало да буде довршен пре него што су приступни преговори уопште почели.

„Неки су за пет година завршили преговоре, а ми ни скрининг још немамо&qуот;, рекла на истој конференцији Тања Мишчевић, шефица српског преговарачког тима.

Проблеми са комшијама

„Слонови у соби&qуот; - Русија и Косово - нису међутим, једини фактори који ометају Србију. Коче је и билатерални спорови са три од четири чланице ЕУ са којима се она граничи.

Чак и овај релативно скромни успех - отварање два поглавља - замало је доведен у питање претњом Бугарске блокадом, рекао је за ББЦ дипломатски извор блиско упућен у преговарачки процес.

„Тек у последњи час, Бугарска је дала зелено светло да се међувладина конференција одржи&qуот;, каже он.

Откуд то, када бугарски председник Бојко Борисов упорно понавља да подржава евроинтеграције Србије, а уз то је у срдачним личним односима са својим српским колегом Александром Вучићем?

Реч је о спору који се тиче избора за Национални савет бугарске мањине у Србији, који су у току.

Бугарска влада тврди да српске власти мимо воље бирача на чело тог тела желе да доведу свог кандидата, дугогодишњег председника општине Босилеград Владимира Захаријева, због чега је бугарска дипломатија званично реаговала.

„Актуелно руководство Националног савета не ужива поверење конзулата, али ни бугарске државе&qуот;, изјавио је у октобру бугарски конзул Едвин Сугаров.

Постоји и проблем са Румунијом око влашке националне мањине, али и око верске службе: Српска православна црква се жали да румунски свештеници неовлашћено врше службе у југоисточној Србији, а румунска влада их у томе подржава.

„Румуни су црквени спор дигли на државни ниво&qуот;, жали се један српски дипломата, који је тражио да остане анониман, додајући да Румунија редовно покреће та питања на састанцима на којима се одлучује о отварању поглавља.

И коначно, постоји низ нерешених питања са Хрватском, а последњи у низу тиче се Буњеваца, етничке групе коју Загреб сматра делом хрватске нације, мада су сами Буњевци подељени по том питању.

Боље спречити

Билатерални спорови формално не би требало да утичу на процес проширења, али се то правило редовно крши, као кад је Словенија својевремено блокирала Хрватску због Пиранског залива.

Шеф ИСАЦ-а Милан Пајевић каже да су се проблеми које Србија тренутно има могли избећи да је српска дипломатија посветила више пажње њиховом решавању пре него што су се нашли на бриселском преговарачком столу.

„Ми немамо стратегију спољне политике која би дефинисала националне интересе, тако да нам политика често зависи од стицаја околности&qуот;, рекао је он за ББЦ. „Тако наизглед тривијални проблеми прерастају у хроничне&qуот;.

Важећа стратегија Србије за спољну политику и безбедност усвојена је 2012, пре сукоба у Украјини, мигрантске кризе и Брегзита, тако да је у садашњим околностима неупотребљива, указује он.

У бившој Југославији деца су у школама учила да је њихова домовина окружена БРИГАМА, што је акроним од почетних слова имена земаља са којима се СФРЈ граничила: Бугарске, Румуније, Италије, Грчке, Албаније, Мађарске и Аустрије.

Тадашња држава је, међутим, током већег дела свог постојања имала коректне односе са свим суседима, док је Србија у неком спору са готово свим комшијама. Бриге су нарасле, али од почетних слова садашњих српских суседа - Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Косова, Мађарске, Бугарске и Румуније - никаквим напором не може се саставити сувисла реч.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.10.2018)