Косовска прича о војсци узнемирује суседе

Ако је Косово и даље посвећено евроатлантском путу, протеклих недеља је драстично скренуло са њега.

Прво је увело стопостотне мере на увоз робе из Србије. Сада посланици треба да гласају за успостављање војске.

Обе ове мере су супротне упозорењима, претњама и молбама из Европске уније и НАТО.

Данас ће се гласати о успостављању професионалне војске Косова са 4.000 војника.

Откако су се српске снаге повукле, ову територију од 1999. године штити 4.000 војника Кфора.

Премијерка Србије Ана Брнабић је толико бесна због гласања, да је чак говорила о војном одговору. Председник Србије је тражио подршку Русије и Кине.

Србија успостављање војске под контролом Приштине сматра претњом српској мањини од око 120.000 људи.

Трампим школу и визу за Косово

• Косово без чланства у Интерполу
• Косово: Опет политика испред привреде

Шта је пошло наопако?

Ствари су се знатно промениле у односу на период од пре три месеца.

Србија и Косово већ шест година воде преговоре о територији посредством Брисела.

Овакво пркошење представља отклон од раније установљеног статуса Косова, које је виђено као омиљени пројекат западних сила.

Косово је домаћин највеће цивилне мисије Европске уније, као и Кфора. Такође добија огромну међународну помоћ.

Тако да би се могло рећи да је Косово заболо нож у леђа силама које су га штитиле готово две деценије, када је премијер Рамуш Харадинај оптужио шефицу спољне политике ЕУ Федерику Могерини да је „угушила&qуот; преговоре између Београда и Приштине.

„Она је трансформисала дијалог о нормализацији односа у дијалог о територијама, што је нашем региону нанело штету&qуот;, рекао је он.

Његова љутња није последица замене територија - чему се Харадинај жестоко успротивио - колико одговор на поновљене пропусте ЕУ у вези са једностраним наметањем косовских пореза на увоз српске и босанске робе.

„Ово се дефинитивно супротставља духу и поруци сарадње у региону&qуот;, казала је Могерини у понедељак.

„Очекивала сам да влада Косова поништи ову одлуку. Али сам и даље уверена да две стране могу плодно да наставе дијалог.&qуот;

Остали су мање оптимистични.

Да ли ће Косово имати шансе да се предомисли?

„Забринутији сам за односе између Србије и Косова него што сам био икада раније&qуот;, каже Џејмс Кер Линдзи, специјалиста за Балкан на Лондонској школи економије.

„Дијалог није био добар већ неколико година, али је постојала извесна равнотежа. Сада је другачије и веома је тешко видети куда прича иде даље.&qуот;

Одлука Косова да претвори своје лако наоружане безбедносне снаге у војску учинила је ствари само гором.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг назвао је своје планове неусловним и упозорио на „озбиљне последице за будуће евроатлантске интеграције Косова&qуот;.

Једна светла тачка за Приштину јесте то што су САД, можда предвидљиво супротно Бриселу и НАТО, подржале формирање војске.

Зашто без обзира на све формира војску?

У Приштини постоји знатна фрустрација због тога што ЕУ није дозволила грађанима Косова да без виза путују у земље Шенгенске зоне.

Десет година након једностраног проглашења независности од Србије, Косову и даље недостају многи знаци државности. Прелазак са безбедносних снага у војску би, у најмању руку, донело извесно задовољство.

Али Џејмс Кер Линдзи верује да ће се то показати контрапродуктивним за Косово.

„Ово није начин да радите са ЕУ. Не почињу се ствари изазивањем и супротстављањем&qуот;, упозорава он.

Он верује да је „заштићено постојање&qуот;, уз десетогодишњу подршку ЕУ и САД, Косово оставило дезоријентисаним. Сада када је почела нова фаза са ЕУ, примењују се нова правила.

Дугорочно, чини се незамисливим да ће Косово окренути леђа Бриселу. Али му макар у овом тренутку, нуди хладно пријатељство.

Десет година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.

(ББЦ Невс, 12.14.2018)