Сулмона: На пола пута
Данас 26.12.2018 | Пише: Милан Пајевић
Дописница Пили смо црвено домаће вино, густо и страсно, у Паценту, малом градићу регије Абруцо, недалеко од Сулмоне, града у коме се доста давно родио Овидије и доста касније, човек дивних очију, мужевних бркова и широког, али некако озбиљног осмеха, мој драги пријатељ Алесандро Ранали, који ми је доливао то вино, не питајући и наздрављајући…
Снегови са планинских врхова Мајеле, на ободу Апенинског венца мамили су нас, све време, тог касног поподнева. Кад је сунце кренуло да замиче за прве, најближе врхове, кренули смо и ми. Прво узбрдо, ка снеговима, јер вино је тражило да се умири… Тако сам, кад смо стали у првој великој, нестварној белини, захватио рукама чисти снег, од њега направио грудву и почео да гризем. Као јабуку. Одједном ме тако, кад се зрак залазећег сунца пробио задњи
