Sulmona: Na pola puta
Danas 26.12.2018 | Piše: Milan Pajević
Dopisnica Pili smo crveno domaće vino, gusto i strasno, u Pacentu, malom gradiću regije Abruco, nedaleko od Sulmone, grada u kome se dosta davno rodio Ovidije i dosta kasnije, čovek divnih očiju, muževnih brkova i širokog, ali nekako ozbiljnog osmeha, moj dragi prijatelj Alesandro Ranali, koji mi je dolivao to vino, ne pitajući i nazdravljajući…
Snegovi sa planinskih vrhova Majele, na obodu Apeninskog venca mamili su nas, sve vreme, tog kasnog popodneva. Kad je sunce krenulo da zamiče za prve, najbliže vrhove, krenuli smo i mi. Prvo uzbrdo, ka snegovima, jer vino je tražilo da se umiri… Tako sam, kad smo stali u prvoj velikoj, nestvarnoj belini, zahvatio rukama čisti sneg, od njega napravio grudvu i počeo da grizem. Kao jabuku. Odjednom me tako, kad se zrak zalazećeg sunca probio zadnji
