Руски архиепископ полаже заклетву Павелићу за поглавара Хрватске православне цркве и пљује по закланим Србима. Партизани су га стрељали
Телеграф 10.01.2019
Григориј Иванович Максимов је био потомак донских козака и члан Архијерејског синода Руске православне заграничне цркве која је окупљала белу емиграцију, са седиштем у Сремским Карловцима. Двадесет година је уживао српско гостопримство, да би онда урадио нешто неопростиво и тешко разумљиво
Козаци су територијално били подељени на „војске“; код украјинских козака „војск“ је имао седиште у „сичи“, па је најчувенија „сич“ била Запорошка а „војск“ — Запорошки. „Станица“ је било козачка село у „војску“, и његова основна јединица. Али Григориј Иванович Максимов се 10. јануара 1861. године није родио међу Запорошцима већ у „станици“ Ногавскаја у области Донскога војска Руске империје, који се данас оквирно преклапа са Ростовском
