Kultura pamćenja Milana Vlajčića
Danas 13.01.2019 | Piše: Ratko Božović
U spisu Potemkinovi potomci (Gradac, 2016), Milan Vlajčić je rekao za sebe da pripada onoj gotovo zaboravljenoj školi kulturnog i kultivisanog novinarstva koja se držala tradicije da se imenuju protagonisti pojava i događaja, bez pardona i lažnih obzira.
To je bilo dovoljno da ne pristane na apsurde medijske stvarnosti i mrtvilo kritičke javnosti. Kao književni i filmski kritičar, kao hroničar najvažnijih zbivanja u kulturi i analitičar svih fenomena relevantnih za skalu vrednosti savremenosti, Vlajčić osporava gluvonemu egzistenciju banalnosti i u stvarnosti i u stvaralaštvu. I kad svoje opservacije u šali naziva haiku-komentarima, on ne promašuje u njihovom određenju, jer je tamo najprisutnije
