Novi populizam: Kako je nepoverenje u stranke i elite promenilo političku mapu Evrope
Nedeljnik 18.01.2019
Evropa sveukupno nikada nije bila plodnije tle za bujanje populizma, dok su pre dvadeset godina, tačnije 1998, samo dve evropske zemlje imale populiste u vladi - Švajcarska i Slovačka. Dve decenije kasnije, to je slučaj sa devet zemalja, a kao razlog se navodi sve od recesije, preko migracija i društvenih mreža, do globalizacije. Više od četvrtine Evropljana na poslednjim izborima glasalo je za populističke stranke
Populizam je seksi. Naročito od 2016 - godine u kojoj je izglasan Bregzit, a Donald Tramp postao predsednik - čini se da novinari ne mogu da ga se zasite. Ta popularnost nije slučajna; istraživanja pokazuju da su populističke partije u Evropi utrostručile podršku koju imaju od građana poslednjih dvadeset godina. Više od četvrtine Evropljana na poslednjim izborima glasalo je za populističke stranke. Nema tačnog odgovora zašto je to tako, mada
