Зашто људи избегавају банке када шаљу новац из иностранства
За првих 11 месеци прошле године у Србију је од дознака из иностранства слила 3,1 милијарда евра. Колико новца стиже из руке у руку није познато.
Ђорђе Станковић има 33 године и пре више од шест је из Смедеревске Паланке отишао „на привремени рад у иностранство&qуот;.
Дане проводи као шеф градилишта у Русији, а месечно без премија зарађује више од три и по хиљаде евра. Уз њих, и много више.
Део зараде доноси у Србију, у готовини.
„Прве три године новац сам уплаћивао на девизни рачун у Србији. Међутим, пошто су суме премашиле износ на који се наплаћује порез на луксуз, добио сам обавештење да морам да га платим.
Ангажовао сам адвоката, како бих доказао да новац нисам зарадио у Србији, па сам ослобођен тог пореза&qуот;, прича Станковић за ББЦ на српском.
Осим пореза, проблем су му стварале и високе провизије које му је за трансфере наплаћивала банка.
- Пола милиона становника Србије нема ни за основне потребе
- Здравство легло корупције, сматрају грађани Србије
„Сећам се да сам једном приликом мојима послао 37.000 рубаља, што је било око 50.000 динара, а да ми је наплаћена провизија од око осам хиљада динара.&qуот;
Ђорђе је одлучио да промени начин преноса новца. Не шаље га банком, већ доноси у готовини.
Међутим, и ту наилази на проблем, пошто је из Русије авионом могуће пренети максимално 10.000 евра.
С друге стране, уколико би новац подизао са банкомата у Србији, плаћао би огромну провизију.
„Сада практикујем да подигнем износ од 10.000 евра у рубљама и да онда чекам повољан курс руске валуте у Србији. Онда их заменим у евре и тако ми је најповољније&qуот;, прича он.
Међутим, Ђорђе за шест месеци, колико иначе у цугу борави у Русији, заради више од 10.000 евра.
Када му у Србији треба више новца од тог износа, сналази се на друге начине при слању новаца.
„Када сам зидао кућу, подизао сам новац и давао колегама, па су га они преносили преко границе и онда доносили мојима кући.
Компликовано је, али сналазимо се&qуот;, прича Станковић.
Приливи из иностранства
Уз овакво „сналажење&qуот;, он не улази у статистику Народне банке Србије, која показује да је од плата, пензија, социјалних примања, као и помоћи и поклона из иностранства за 11 месеци прошле године у Србију стигло нешто више од 3,1 милијарде евра.
Према овој статистици, у Србију се од дознака из иностранства од јануара до новембра 2018. слило 17,5 одсто више новца него у истом периоду 2017. године.
Како за Тањуг кажу у НБС, највише новца у последњих пет година из иностранства долази из земаља у којима живи велики део српске дијаспоре, а пре свега из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Француске.
Такође, како наводе у НБС, највећи део је у еврима - чак 80 одсто, а просечни износи се разликују у зависности од одредишта и начина слања.
Тако је просечан износ послат брзим трансфером новца око 262 евра, док се преко рачуна банака у просеку шаље око две хиљаде евра.
Ипак, колико се још новца из иностранства слије на друге начине, ван банака, није познато.
Добро за платни биланс
Са становишта читаве економије је добро да прилив дознака из иностранства буде висок, пошто помаже у уравнотежењу прихода и расхода, а самим тим и у платном билансу, сматра економиста Данило Шуковић.
Према његовим речима, да није дознака из иностранства, платни биланс би био негативан, па би земља морала додатно да се задужује у иностранству.
Платни биланс показује токове добара, услуга и капитала између земље и иностранства. Подаци платног биланса указују на ефекте међународне размене са иностранством. На основу тих података добијају се информације о битним економским показатељима земље.
Висок прилив дознака из иностранства је добар и за БДП, сматра саговорник Шуковић, пошто „самим тим људи имају више новца на располагању, па могу и да купују више робе, повећава се тражња и потрошња&qуот;.
Са тог становишта, каже, није битно да ли новац иде преко банке или на други начин.
Ипак, то што је овај износ виши у односу на претходну годину, има и негативне импликације.
„Чињеница да је та цифра висока потврђује да све више људи одлази у иностранство.
Још један негативан ефекат је тај што неки којима новац стиже из иностранства, тиме добијају покриће да овде не морају да ради&qуот;, прича Шуковић.
Пензије и њихова допуна
Новац из иностранства стиже и кроз пензије, онима који се овде врате након дугогодишњег рада тамо негде ван.
Према истраживању које је током прошле године објавила невладина организација Србија 21, „Зашто људи одлазе из Србије&qуот;, да живи у иностранству и врати се овде након пензионисања, планира 35 одсто људи.
С друге стране, чак 41 одсто учесника истраживања каже да се неће никада вратити у земљу, а тако махом мисле они који су у иностранству запослени за стално.
Управо су они један од главних извора дознака из иностранства.
Влада Стајичић је инжењер, има 39 година и из Цириха родитељима шаље новац како би им допунио пензије.
То је, каже „трагично, с обзиром на то да су обоје професори у пензији, али не могу да издрже месец&qуот;.
„Новац углавном троше на лекове и пошто ме због банкарске бирократије 100 евра кошта 117 евра, почео сам да им купујем лекове овде у Швајцарској па да им шаљем поштом, све изађе много јефтиније&qуот;, прича Стојичић за ББЦ на српском.
„Сви људи које знам овде, који су нека моја генерација, шаљу месечно између 100 и 300 евра породицама које су остале, али и робу, лекове, гардеробу.
Јако је тужно да људи који су изградили ту земљу не могу данас да живе у њој&qуот;, додаје Стајичић.
Колико људи чини дијаспору од које стиже новац - није познато, пошто нико у Србији не води ту евиденцију, али се помињу цифре између два и три милиона људи.
Према једном прошлогодишњем истраживању, 1,2 милиона грађана Србије размишља о одласку у иностранство, а готово половина од тога не планира да се врати.
Истовремено, у апсолутном сиромаштву у Србији живи 7,2 одсто становништва, „на казану&qуот; народне кухиње је 35 хиљада, новчану социјалну помоћ добија 268.000, а у ризику од сиромаштва живи четвртина популације.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.23.2019)
