Kolbanovski: Poseta Putina Vučićev adut za opstanak na vlasti
Januarska poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji bila je za srpskog lidera Aleksandra Vučića poslednji veliki ruski adut u borbi sa talasom protesta u zemlji, zbog čega Vučić sada gleda na američkog predsednika Trampa kao na "američki adut", ocenio je danas ruski analitičar Viktor Kolbanovski.
U autorskom tekstu pod nazivom "Srbija: Do viđenja, predsedniče Putinu! Dobro došao predsedniče Tramp" koji je objavila agencija Regnum, Kolbanovski je ocenio da sadašnja napetost građanskog i političkog sukoba u Srbiji ne dozvoljava da se izbegne dalja opštenacionalna kriza.
Kolbanovski navodi da su odmah posle odlaska predsednika Rusije Vladimira Putina iz Beograda na prvim stranama vodeće beogradske štampe osvanule najave poseta nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 31. januara "lično pokazao višeusmerenost srpske spoljne politike", obraćajući se američkom predsedniku Donaldu Trampu i zahvaljujući mu za pomoć u dijalogu Beograda i Prištine.
Kolbanovski navodi da se Vučić Trampu žalio na takse koje je uvela Priština, i ocenjuje da je "začuđujuće" što srpski lider nijednom nije spomenuo nezakonito formiranje Armije Kosova "koja predstavlja realnu pretnju bezbednosti Srbije i srpskom narodu".
"Stvara se utisak da je reč o još jednom aktu političke drame koju su zajedno režirali Vučić i kosovski lider Hašim Tači, i dvojica omraženih balkanskih igrača (Džordž) Soroš i (Toni) Bler. Pojavljuje se retoričko pitanje - koji je cilj te predstave". navodi Kolbanovski.
Autor smatra da postoji "nekoliko razloga za ponašanje srpskog lidera".
Navodi da je pre svega reč o "spoljašnjim uzrocima", jer kako se ocenjuje, SAD i njenim saveznicima je neophodno da što pre proguraju priznanje Kosova u bilo kojoj formi uoči predstojećih izbora u Evropskom parlamentu.
Dalje, navodi Kolbanovski, politička situacija u samoj zemlji gde Vučić i njegova vladajuća koalicija gube popularnost suočeni sa konsolidacijom i nastupanjem opozicionih snaga.
"Otuda potiče i namera da se održe prevremeni parlamentarni izbori, kako bi se po svaku cenu održao na vlasti i ispunjavao i dalje zahteve Zapada za priznanje Kosova. Putinova januarska poseta bila je za srpskog lidera poslednji veliki ruski adut u borbi sa sve većim protestnim pokretom u zemlji. Zato Vučić sada gleda na Trampa kao na 'američki adut'", navodi autor.
Kolbanovski navodi da je Putin "dostojno" stao iznad te unutrašnje političke borbe, kulturno odbijajući direktno učešće u političkom mitingu koji je organizovala Srpska narodna stranka.
U tekstu se navodi da je formiranje Saveza za Srbiju politički odgovor na nerešene unutrašnje probleme i politiku u odnosu na Kosovo koju vlasti Srbije sprovode u skladu sa zapadnim zahtevima.
"U uslovima netransparentnog izbornog sistema i totalne blokade alternativnih pozicija u srpskim medijima, ujedinjene opozicione snage smatraju da su parlamentarne metode borbe neprihvatljive, pošto takva taktika samo daje legitimnost Vučićevom režimu", ocenjuje autor.
Kolbanovski zaključuje da je time u narednom periodu "moguće jačanje uličnih protesta" sa zahtevima za ostavku sadašnje vlade i formiranja tehničke.
"U nestabilnoj situaciji nacionalne krize i masovnih građanskih protesta, u Srbiji postoji opasnost od aktivizacije radikalnih nacionalista i ekstremista", ocenjuje se dalje u tekstu i dodaje da je moguće i jačanje nacionalističkih, separatističkih pokreta Albanaca, bošnjaka u Sandžaku, i Mađara u Vojvodini "koji već koriste građanske proteste za svoje ciljeve".
"Time će se Srbija, okružena zemljama NATO koji ima i kontigent Kfora na Kosovu, neminovno će suočiti sa ulaskom oružanih snaga NATO u zemlju, formalno sa ciljem održavanja reda i mira, a de fakto sa ciljem okupacije. U tom scenariju zvanični ulazak Srbije u NATO i sprovođenje antiruske linije biće samo pitanje vremena", ocenjuje analitičar.
Kolbanovski ukazuje da je Savez za Srbiju "zainteresovan za saradnju" sa Državnom Dumom i vladajućom "Jedinstvenom Rusijom", a da u isto vreme zapadne diplomate u tom Savezu vide, verovatno, novu političku vlast u zemlji.
Autor navodi da sve što je danas povezano sa mogućnošću vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji "izaziva u Moskvi zabrinutost". "U uslovima oštrih političkih i građanskih sukoba vanredni parlamentarni izbori mogu da dovedu do jačanja konflikta i produbljivanja društvenog raskola", dodaje se u analizi.
Autor podseća da je 2013. godine bio potpisan Briselski sporazum, te da se "blokovska ekspanzija Zapada nije zaustavila na Balkanu, već da je prešla na postsovjetski prostor, dovodeći do državnog prevrata u Ukrajini.
"Moskva je dobro naučila te dramatične lekcije novije istorije. Danas Rusija određuje Rezoluciju 1244. Saveta bezbednosti UN kao kamen temeljac kosovskog rešenja. Status-kvo koji je odredio taj dokument, ne sme da bude narušen nikakvim separatnim sporazumima", zaključuje Kolbanovski.
(Beta, 05.02.2019)
