Колбановски: Посета Путина Вучићев адут за опстанак на власти

Јануарска посета председника Русије Владимира Путина Србији била је за српског лидера Александра Вучића последњи велики руски адут у борби са таласом протеста у земљи, због чега Вучић сада гледа на америчког председника Трампа као на "амерички адут", оценио је данас руски аналитичар Виктор Колбановски.

У ауторском тексту под називом "Србија: До виђења, председниче Путину! Добро дошао председниче Трамп" који је објавила агенција Регнум, Колбановски је оценио да садашња напетост грађанског и политичког сукоба у Србији не дозвољава да се избегне даља општенационална криза.

Колбановски наводи да су одмах после одласка председника Русије Владимира Путина из Београда на првим странама водеће београдске штампе освануле најаве посета немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона, а да је председник Србије Александар Вучић 31. јануара "лично показао вишеусмереност српске спољне политике", обраћајући се америчком председнику Доналду Трампу и захваљујући му за помоћ у дијалогу Београда и Приштине.

Колбановски наводи да се Вучић Трампу жалио на таксе које је увела Приштина, и оцењује да је "зачуђујуће" што српски лидер ниједном није споменуо незаконито формирање Армије Косова "која представља реалну претњу безбедности Србије и српском народу".

"Ствара се утисак да је реч о још једном акту политичке драме коју су заједно режирали Вучић и косовски лидер Хашим Тачи, и двојица омражених балканских играча (Џорџ) Сорош и (Тони) Блер. Појављује се реторичко питање - који је циљ те представе". наводи Колбановски.

Аутор сматра да постоји "неколико разлога за понашање српског лидера".

Наводи да је пре свега реч о "спољашњим узроцима", јер како се оцењује, САД и њеним савезницима је неопходно да што пре прогурају признање Косова у било којој форми уочи предстојећих избора у Европском парламенту.

Даље, наводи Колбановски, политичка ситуација у самој земљи где Вучић и његова владајућа коалиција губе популарност суочени са консолидацијом и наступањем опозиционих снага.

"Отуда потиче и намера да се одрже превремени парламентарни избори, како би се по сваку цену одржао на власти и испуњавао и даље захтеве Запада за признање Косова. Путинова јануарска посета била је за српског лидера последњи велики руски адут у борби са све већим протестним покретом у земљи. Зато Вучић сада гледа на Трампа као на 'амерички адут'", наводи аутор.

Колбановски наводи да је Путин "достојно" стао изнад те унутрашње политичке борбе, културно одбијајући директно учешће у политичком митингу који је организовала Српска народна странка.

У тексту се наводи да је формирање Савеза за Србију политички одговор на нерешене унутрашње проблеме и политику у односу на Косово коју власти Србије спроводе у складу са западним захтевима.

"У условима нетранспарентног изборног система и тоталне блокаде алтернативних позиција у српским медијима, уједињене опозиционе снаге сматрају да су парламентарне методе борбе неприхватљиве, пошто таква тактика само даје легитимност Вучићевом режиму", оцењује аутор.

Колбановски закључује да је тиме у наредном периоду "могуће јачање уличних протеста" са захтевима за оставку садашње владе и формирања техничке.

"У нестабилној ситуацији националне кризе и масовних грађанских протеста, у Србији постоји опасност од активизације радикалних националиста и екстремиста", оцењује се даље у тексту и додаје да је могуће и јачање националистичких, сепаратистичких покрета Албанаца, бошњака у Санџаку, и Мађара у Војводини "који већ користе грађанске протесте за своје циљеве".

"Тиме ће се Србија, окружена земљама НАТО који има и контигент Кфора на Косову, неминовно ће суочити са уласком оружаних снага НАТО у земљу, формално са циљем одржавања реда и мира, а де факто са циљем окупације. У том сценарију званични улазак Србије у НАТО и спровођење антируске линије биће само питање времена", оцењује аналитичар.

Колбановски указује да је Савез за Србију "заинтересован за сарадњу" са Државном Думом и владајућом "Јединственом Русијом", а да у исто време западне дипломате у том Савезу виде, вероватно, нову политичку власт у земљи.

Аутор наводи да све што је данас повезано са могућношћу ванредних парламентарних избора у Србији "изазива у Москви забринутост". "У условима оштрих политичких и грађанских сукоба ванредни парламентарни избори могу да доведу до јачања конфликта и продубљивања друштвеног раскола", додаје се у анализи.

Аутор подсећа да је 2013. године био потписан Бриселски споразум, те да се "блоковска експанзија Запада није зауставила на Балкану, већ да је прешла на постсовјетски простор, доводећи до државног преврата у Украјини.

"Москва је добро научила те драматичне лекције новије историје. Данас Русија одређује Резолуцију 1244. Савета безбедности УН као камен темељац косовског решења. Статус-кво који је одредио тај документ, не сме да буде нарушен никаквим сепаратним споразумима", закључује Колбановски.

(Бета, 05.02.2019)