Jelička hronika (10): Dušu, sine, dušu čuvaj
Vesti online 08.03.2019 | Nada S. Jakšić
Kad su 1999. stigli pozivi za mobilizaciju, javio se uredno svom poslovođi. - Da l si lud?! - pitao ga je zgranuti poslovođa. - Gde ćeš? Sakrij se negde, proći će ovo. - Idem da ratujem - reče mirno dok je pakovao već zaboravljenu vojnu knjižicu u džep. - Oćeš da pogineš? - Ako je tako suđeno. U stvari, džaba ti što si Srbin ako ne pogineš - nasmejao se ludački, s osmehom Pavla Isakovića pre nego što zagazi u krv.
Đavo u narodu Propisno obučen u modernu maskirnu uniformu, prošao je pored kuće čije je ognjište sada čuvao samo ujak Stevan, i uputio se kući ćoravog Milete, familijarno zvanog Reponja, stogodišnjaka i vojnika iz svih, onih srpskih ratova. - Pomaže Bog, Mileta. - Bog ti pomogo, sinko. Koji si ti? - Tiosav. Dušanov. A đe su ti ukućani, đedo? Miletino bezubo lice se rasrdi: - Đe su?! U džematu! Ja ovđe sam, a oni vode politiku. Oće li rat, kad će
