Јеличка хроника (10): Душу, сине, душу чувај
Вести онлине 08.03.2019 | Нада С. Јакшић
Кад су 1999. стигли позиви за мобилизацију, јавио се уредно свом пословођи. - Да л си луд?! - питао га је згранути пословођа. - Где ћеш? Сакриј се негде, проћи ће ово. - Идем да ратујем - рече мирно док је паковао већ заборављену војну књижицу у џеп. - Оћеш да погинеш? - Ако је тако суђено. У ствари, џаба ти што си Србин ако не погинеш - насмејао се лудачки, с осмехом Павла Исаковића пре него што загази у крв.
Ђаво у народу Прописно обучен у модерну маскирну униформу, прошао је поред куће чије је огњиште сада чувао само ујак Стеван, и упутио се кући ћоравог Милете, фамилијарно званог Репоња, стогодишњака и војника из свих, оних српских ратова. - Помаже Бог, Милета. - Бог ти помого, синко. Који си ти? - Тиосав. Душанов. А ђе су ти укућани, ђедо? Милетино безубо лице се расрди: - Ђе су?! У џемату! Ја овђе сам, а они воде политику. Оће ли рат, кад ће
