Priča „Nedeljnog Dnevnika”: Bogovi plaču za junacima
Dnevnik 17.03.2019 | Dnevnik.rs
I tako je ponestalo drveta za pogrebne lomače.Biće da su svi ti kraljevi i vojskovođe i junaci mislili i verovali da će rat trajati kratko, da otpora svoj našoj sili jedva da će i biti pa, otuda, mnogo stradalnika nećemo imati. A za ono malo poginulih grede i stubovi razrušenog grada daće plamenove dovoljno visoke da domaše oblake i nebesa.
Otud naši vođi nisu naredili da se ponese više sekira od onih potrebnih drvodeljama koji popravljaju brodove. Baš kao što su, istini za volju, zaboravili mnogo drugih stvari nužnih za život i borbu vojske za dugih ratova. Ali, rekoh već, svi oni verovali su da će se, od silne pristigle vojske, kapije same otvoriti i branioci odbaciti oružije, klečati lica zamazanih prašinom i moliti za milost. Koju neće dobiti. Može biti da su se kraljevi i
