Прича „Недељног Дневника”: Богови плачу за јунацима
Дневник 17.03.2019 | Дневник.рс
И тако је понестало дрвета за погребне ломаче.Биће да су сви ти краљеви и војсковође и јунаци мислили и веровали да ће рат трајати кратко, да отпора свој нашој сили једва да ће и бити па, отуда, много страдалника нећемо имати. А за оно мало погинулих греде и стубови разрушеног града даће пламенове довољно високе да домаше облаке и небеса.
Отуд наши вођи нису наредили да се понесе више секира од оних потребних дрводељама који поправљају бродове. Баш као што су, истини за вољу, заборавили много других ствари нужних за живот и борбу војске за дугих ратова. Али, рекох већ, сви они веровали су да ће се, од силне пристигле војске, капије саме отворити и браниоци одбацити оружије, клечати лица замазаних прашином и молити за милост. Коју неће добити. Може бити да су се краљеви и
