Беч: Необични скривени драгуљ
Данас 21.03.2019 | Пише: Драгица Јаковљевић
Дописница „Стварање једног објекта и његово рађање најсуровији је стриптиз који једна личност доживљава. Јер изложити себе није лако ни пред психијатром, а пред целим светом је сурово, између осталог и зато што се светла више никада не гасе. Утеха је да то ваше чедо постаје власништво свих осталих. Примају га или одбацују, ви ту више ништа не можете, више не припада вама.“
Овако о „професији архитекта“ говори арх. Марио Јобст. Присећам се његових речи гледајући чудесну необичну и блиставо лепу малу цркву „ам Стеинхоф“ (у каменолом) подигнуту у Вијени, док је још била царска. С каквим ли се напастима рвао Ото Вагнер радећи овај пројекат, због локације називан и „скривеним драгуљом града Беча“? Колико ли је своје душе оголео да би настала ова лепота, каква само отуда, из дубина душе, може и да изрони? Музике,
