Србија и Европска унија: Десет година од почетка преговора

За Европску унију 29. март је требало да буде битан датум због Брегзита. Заједница која корене вуче из 1951. године, први пут је требало да остане без једне чланице.

И док Британци потписују петицију против напуштања заједнице и чекају датум када би могли да престану да буду грађани Европске уније, држављани Србије чекају датум када ће то постати.

Према последњој анкети коју је у децембру 2018. године спровело Министарство за европске интеграције, тај датум чека 55 одсто грађана Србије.

Толико испитаника је навело да би на референдумско питање „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?&qуот; - одговорило потврдно. Са друге стране, сваки четврти испитаник (25 одсто) би гласао против, док сваки десети или не би гласао или не зна шта би одговорио.

Проценат оних који су ЗА, променио се у последњих десет година - тада је чак 74 одсто грађана желело да буде део Уније.

• прЕУговор: Заробљена држава у рукама појединаца
• Шта преговарамо са ЕУ о рибарству и финансијама
• Србија и Косово у месец дана

Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић тврди да истраживања јавног мњења показују да постоје мањак информација и дезинформације о процесу приступања.

То су, каже, узроци пада популарности подршке чланству ЕУ.

Она је на трибини одржаној на Факултету политичких наука у Београду рекла да је највећа подршка чланству у ЕУ била 2009. године, као и после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.

„За грађане највишу вредност имала је визна либерализација&qуот;, рекла је Грубјешић и додала да се нада да ће крајем јуна бити отворено још поглавља.

Чланство 2025?

Пре десет година Србија је направила прве кораке ка Европској унији, пошто је 22. децембра 2009. године поднела захтев за пријем у чланство.

Након деценије, као потенцијална година приступања помиње се 2025.

Европска комисија у Стратегији за проширење из фебруара 2018. ту годину помиње први пут као ону у којој би Унија могла да добије две нове чланице.

Осим за Србију, то је потенцијални датум и за приступање Црне Горе.

Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрицо наводи да су ове две земље највише напредовали у процесу приступања ЕУ у односу на остале кандидате.

Коментаришући 2025. као потенцијалну годину чланства, Фабрицио је рекао да „не треба стављати брзину испред квалитета самог процеса, као и да све зависи од урађеног посла и да стајање у месту не приближава земљу ЕУ&qуот;.

Говорећи о приступању Србије Унији на трибини „Европска интеграција Србије десет година након подношења захтева за чланство&qуот;, он је навео да је то „процес који подразумева спровођење неопходних реформи и да Србија мора да уради више у области владавине права&qуот;.

За Сузану Грубјешић уз овај темпо отварања поглавља 2025. није реалан термин уласка Србије у ЕУ.

Датуми, датуми

Тог 22. децембра 2009. знало се да је пред Србијом дуг пут усаглашавања са законодавством Европске уније.

Оно што се и даље не зна је где је крај тог пута и хоће ли се то стварно десити 2025.

Од подношења захтева за пријем до добијања статуса земље кандидата прошло је две и по године, да би се 1. марта 2012. на зградама Владе и Народне скупштине уз заставе Србије завиориле и плаве заставе са златним звездицама.

Тако је обележена додела статуса кандидата за чланство Србији.

Тадашњи председник републике Борис Тадић рекао је да је то „веома значајно за Србију, али ће суштинско постигнуће бити када земља добије датум за почетак преговора, јер ће тада европски процес постати неповратан&qуот;.

Од добијања статуса кандидата до суштинског почетка преговора прошло је више од три године, пошто су прва два поглавља отворена у децембру 2015.

Тадића је у међувремену на месту шефа државе заменио Томислав Николић.

И Николић је, у марту 2012. као председник Српске напредне странке поздравио добијање статуса кандидата.

Рекао је да се радује као Србин и грађанин, али је додао да то не значи ништа, будући да је у питању само једна од степеница ка пуноправном чланству.

• Србија и ЕУ: Слонови на путу
• Мали корак за Србију, још мањи за ЕУ
• Економиста с Косова: „Нисмо имали избора“

У случају Србије, једно од прва два отворена поглавље - о односима Београда и Приштине - могло би да буде и оно које ће се последње затворити.

Са списка од 35 поглавља, колико држава треба да испреговара пре него што постане чланица ЕУ - Србија је отворила 16 и привремено затворила два.

Два последња су отворена 10. децембра 2018. године - на дан када је Европски суд правде одобрио Великој Британији да одустане од Брегзита.

Хронологија отварања поглавља

• децембар 2015. године - поглавље 32 - финансијски надзор и поглавље 35 - остало - у случају Србије о нормализацији односа Београда и Приштине
• јул 2016. године - поглавље 23 - правосуђе и основна права и поглавље 24 - правда, слобода и безбедност
• децембар 2016. године - поглавље 5 - јавне набавке и поглавље 25 - наука и истраживање
• фебруар 2017. године - поглавље 20 - предузетништво и индустријска политика и поглавље 26 - образовање и култура
• јун 2017. године - поглавље 7 - право интелектуалне својине и поглавље 29 - царинска унија
• децембар 2017. године - поглавље 6 - право привредних друштава и поглавље 30 - економски односи са иностранством
• јун 2018. године - поглавље 13 - рибарство и поглавље 33 - финансијска и буџетска питања
• децембар 2018. године - поглавље 17 - монетарна и економска политика и поглавље 18 - статистика

Поглавља 25 и 26, која се тичу науке и истраживања и образовања и културе, затворена су истог дана када су и отворена, што значи да Европска комисија сматра да нема потребе за било каквим изменама у домаћем законодавству.

Колико је ЕУ уложила до сада у Србију?

Европска унија је највећи донатор у Републици Србији. Како је наведено на сајту Министарства за европске интеграције, од 2001. године ЕУ је кроз неколико различитих инструмената и фондова обезбедила више од три милијарде евра бесповратних средстава за подршку реформама.

Србија тренутно користи средства за претприступну помоћ 2014-2020 (ИПА 2) из којег је за наведени период намењено 1,5 милијарди евра.

Како тече процес преговора о приступању?

Први корак у преговорима државе кандидата и Европске уније је одржавање међувладине конференције која означава почетак преговора.

Наредни корак је аналитички преглед законодавства - односно скрининг. Он се састоји из два дела - експланаторног и билатералног скрининга. Првим Европска комисија држави кандидату представља правне тековине по поглављима, док другим земља кандидат Европској комисији представља национално законодавство.

На основу тога Европска комисија прави извештај о скринингу - којим утврђује колико је домаће законодавство усклађено са европским. У случају да ЕК закључи да је законодавство довољно усклађено, даје препоруку о отварању поглавља. У супротном, ако закључи да држава није довољно усклађена - даје мерила за отварање преговора у одређеном поглављу.

Извештај о скринингу ЕК доставља Европском савету. На основу скрининга, држава кандидат Европском савету доставља преговарачку позицију у којој представља план за испуњење критеријума, односно мерила.

Следећи корак је отварање поглавља. Када се поглавље отвори, држава чланица мора да усклади законодавство са европским.

Свако поглавље, по испуњењу критеријума, односно мерила, постаје привремено затворено - док не буду затворена сва поглавља.

Када се то догоди, затварају се приступни преговори, а ЕК даје коначну оцену да је држава спремна за чланство. Овде улогу поново добија Европски савет који одлучује о пријему у ЕУ.

Затим се потписује Уговор о приступању.

Пре коначне ратификације тог уговора у националном парламенту, глас добијају грађани - који на референдуму гласају о чланству у ЕУ.

Референдум о уласку у ЕУ се организује у периоду између потписивања Уговора о приступању Европској унији и потврђивања овог Уговора у националном парламенту.

Када се све то оствари - држава постаје чланица ЕУ.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.28.2019)