Записи из Париза: Јармила

НЕБО од челика, кад је киша. Вечито исто небо. Свуда једнако. Небо, као пејзаж свеопштег присуства на земљи. Ово исто, може бити оно небо над Бајлонијевом пијацом, са исуканим кишобраном деде Бедриха по чијој опни добује та киша. Исто, као што су звезде исте. Али, није. Другачије је. Париска киша долази из Бретање, с ваздухом мора. Није то она која растужи и удене меланхолију. То је киша која буди и инспирише. У увелим бојама обешених туја,