Записао шапат завичајне реке
Вести онлине 01.04.2019 | Д. Тимарац
Завичај је сјај у бескрајној васиони који у свима нама као звоно звони. Он од нас ништа не трази, увек нам даје и само нас прати, а ипак помишљамо да смо му дузни и трудимо се да му се некако одужимо.
Све нас је више који смо у расејању и зато овако почињемо с причом... Милорад Видовић је завичај напустио током ратних збивања, али му је у срцу стално. О њему сања, прича и пише. И сврстава се својим приповедањем о људима и догађајима из свога завичаја међу многе врле великане из наше прошлости, који по Андрићевом преношењу источњацке мудрости "Човек је вечно дужан свом завичају", враћа тај "дуг" својим делом А, оно носи наслов -
