Kako nam strahovi od kojih smo sazdani ne daju da normalno živimo
Luftika 03.04.2019 | Redakcija
Evo, recimo jutros sam pošla da vozim dete na pregled.
Njega će da pregledaju, pa mu oblačim čist veš, svu garderobu koja miriši na omekšivač, jer ne do bog da neko tamo makar i pomisli kako sam traljava mater zapuštenog deteta. I ja oblačim čitave gaće, jer, nikad se ne zna. Odrastala sam uz tu mantru da se iz kuće izlazi isključivo u nepocepanim gaćama. Vazda sam slušala kako se, eto, može desiti da me možda baš sad udari auto, dođe po mene hitna, skupljaju me s asfalta, kad tamo poderane gaće.
