Ovo je godina prvog bosanskog Prajda u Sarajevu
Grupa aktivista iz cele Bosne i Hercegovine najavila održavanje prve Povorke ponosa za 8. septembar, što je odmah izazvalo oštre reakcije.
Od predstojeće jeseni, mapa regiona na kojoj su gradovi u kojima se održava Parada ponosa trebalo bi da dobije još jedno ime - za 8. septembar u Sarajevu je planirano održavanje prvog prajda u Bosni i Hercegovini.
Kao organizatori, predstavlja se grupa od 15 aktivista iz svih delova duboko podeljene države - iz Prijedora, Banjaluke, Sarajeva, Bijeljine i Tuzle.
„Povorka ponosa ima ogromnu moć da podigne vidljivost problema sa kojima se LGBTIK osobe susreću.
Samom najavom Povorke ponosa, tolika se buka digla u celoj državi - mislim da nema ni najmanjeg mesta u Bosni i Hercegovini u kome se ne govori o Povorci ponosa", kaže Lejla Huremović, jedna od organizatorki.
Poslanica Stranke demokratske akcije (SDA) u Skupštini Kantona Sarajevo Samra Ćosović-Hajdarević napisala je pa obrisala Fejsbuk post u kome je navela da želi „da se ovakvi ljudi izoluju i sklone što dalje od naše dece i društva".
Zbog toga joj je zabranjeno da objavljuje postove na ovoj društvenoj mreži, objavio je portal Kliks.
Sarajevski kantonalni odbor SDA Bakira Izetbegovića pozvao je organizatore da odustanu od održavanja jer tvrde da će time samo produbiti jaz između ljudi različitog shvatanja.
S druge strane, zaštitnici prava građana u BiH podsetili su vlasti da treba da obezbede jednaku pažnju i zaštitu prava svakog građanina, uključujući i zaštitu LGBT populacije u pogledu prava na slobodu izražavanja i okupljanja.
Podrška organizatorima stigla je od Naše stranke, Socijaldemokratske partije, poslanika stranke Savez za bolju budućnost Fahrudina Radončića.
BiH daleko iza regiona
Od prvih pokušaja organizacije prajd manifestacija u zemljama bivše Jugoslavije prošlo je gotovo dve decenije.
- Srbija: prva Parada ponosa 2001. godine završila se krvavim neredima, dok su naredni pokušaj 2010. godine obeležile velike mere obezbeđenja, ali i sukobi huligana i policije u centru Beograda
- Hrvatska: u Zagrebu se Prajd održava od 2002. godine, a u Splitu od 2011. godine - napadi na učesnike obeležili su prve godine manifestacije
- Crna Gora: prva Parada ponosa u Podgorici održana je 2013. godine, uz velike mere bezbednosti i sukobe huligana i policije
- Slovenija: prva Parada ponosa u Ljubljani održana je 2001. godine i do sada nije izostala nijedne godine
- U Prištini je 2017. godine održana prva Parada ponosa
- Severna Makedonija je, uz BiH, jedina zemlja od bivših jugoslovenskih republika u kojoj nije održan nijedan Prajd
Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić
„Bosna je zagonetna, najlepša i odlučna"
„Ovo društvo ima mnogo problema sa kojima se svakodnevno susreće - zbog toga kasnimo za regijom.
Tek sad je došlo na red da aktivistkinje i aktivisti organizuju Povorku ponosa", kaže jedna od organizatorki Povorke u BiH Lejla Huremović.
Iskustva iz 2008. godine
Pre 11 godina, u Sarajevu je prvi put pokušana organizacija slične manifestacije - Kvir Sarajevo festivala.
Posle samo jedne večeri, kada je u napadu huligana koji nikad nisu izvedeni pred sud povređeno osmoro ljudi, festival je prekinut, a organizatori naredne godine nisu ni pokušali da ga organizuju.
Organizatorka Lejla Huremović deset godina se bavi ljudskim pravima i radom sa LGBTIK zajednicom, a posebno analizom medijskog izveštavanja o tim temama.
Ona tvrdi da je sada stanje puno pozitivnije nego 2008. godine, uprkos govoru mržnje na internetu.
„Mnogo toga se uradilo u poslednjih jedanaest godina - mnogo javnih akcija, između ostalih jedan kvir festival koji traje već sedam godina u Sarajevu, desetine prikazanih filmova širom Bosne i Hercegovine, mnogo performansa, rada sa institucijama."
Upravo u radu sa institucijama leži ključni odgovor - da li će Povorke uopšte i biti.
„Uvereni smo da će vlasti učini sve da zaštite Povorku ponosa - da će raditi svoj posao.
Tek smo prijavili skup, ali pošto mnogo godina radimo zajedno sa policijom, verujemo da oni neće napraviti iste greške ponovo", zaključuje Lejla Huremović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.03.2019)
