Како је стари енглески сликар некада давно замишљао српског јунака Милоша Војиновића
Телеграф 18.04.2019
„Погледа га Милош попријеко, удари га руком уз образе: колико га лако ударио, три му зуба у грло сасуо. Моли му се млади механџија: Не удри ме више, Бугарине! Биће тебе вина изобила, ако цару неће ни достати“
Милош Војиновић је један од највећих јунака наше епске поезије. У том контексту припада преткосовском циклусу и главни је протагониста „Женидбе Душанове“: у народном је предању оличење чојства и јунаштва, реч му је светиња за коју је спреман да умре, и слободно се може казати да је на известан начин — као оличење храбре и самопоуздане младости, као „соко сиви“ — најсрпскији од свих наших хероја, јер је у њега „народ уградио све оно најбоље
