Интервју петком - Мило Ђукановић: „Нико ме неће срушити"
Црногорски председник после готово 30 година на власти за ББЦ на српском о аферама и протестима, односима са Београдом и Европом.
Пре годину дана, Мило Ђукановић се при повратку у црногорску председничку фотељу обавезао да ће радити на економском расту, савладавању подела у друштву, заустављању криминала и корупције и јачању позиције земље у међународној заједници.
Годину касније, на улици су га дочекали протести хиљада грађана који тврде да су институције заробљене, одбегли бизнисмен до скоро близак власти оптужује га за умешаност у корупцију, провладини медији у Србији цртају га као „Ким Џонг Мила&qуот; са фризуром севернокорејског председника, а страни коментатори и дипломате говоре да је време да оде.
„Очекивао сам да ћу имати више времена да будем концентрисан на неке приоритете које сам предочио људима у кампањи и које сам поцртао у свом инаугурационом говору&qуот;, каже у интервјуу за ББЦ на српском Мило Ђукановић.
Ипак, на питање ко ће га срушити са власти, и не чека да му се понуде „опције&qуот; - као из топа одговара:
„Неће ме срушити нико!
Ја сам се трипут повлачио, својом вољом, након победа и не мислим да ико може да ме сруши од политичке конкуренције.&qуот;
Ђукановић је први пут на власт дошао пре 28 година, а на позицији председника провео је и мандат од 1998. до 2002. године, када је Црна Гора била федерална јединица у оквиру СР Југославије.
Ђукановић је у готово три деценије вешто мењао савезнике - од грађења заједничке државе до оштрог супротстављања Слободану Милошевићу, од економског отварања ка руском новцу до политичког затварања према Истоку, па све до савремених отварања за кинеске инвестиције или турски капитал док земља постаје чланица НАТО-а и стоји најближе чланству у ЕУ.
„Три крака структуре деструкције&qуот;
После готово три деценије власти, Ђукановић себе представља као оличење политике која је Црну Гору окренула евроатлантским вредностима, а своје политичке противнике описује као људе који нису разумели да су кључна питања - решена.
„Опозиција ни данас није схватила да су нека питања трајно склоњена са дневног реда: Црна Гора је обновила државност, стала је на пут евроатлантских вредности и прешла значајну деоницу уласком у НАТО, економски је најразвијенија у својој историји.&qуот;
Ипак, протести које предводи група грађана „Одупри се - 97000&qуот; уопште се и не позивају на ове теме - Ђукановић је сада суочен са протестима који као главни проблем не истичу нацију и државну оријентацију, већ оптужбе да су корупција и криминал заробили институције.
„У праву сте, појавно је то тако изгледало.
Упозоравао сам да се под плаштом грађанског протеста, испостављају политички захтеви.&qуот;
Тврди да му је прихватљив и такав изазов, као и да је спреман на дијалог са онима који траже промене, али њихове захтеве тумачи на свој начин.
„Сви њихови захтеви се могу свести само на један - Ви га зовете заробљеност институција, а ја сам га прочитао овако: предуго сте на власти и потребно је да одете и уступите место нама.
Крајње ми је проблематично да желите снажење државе тако што ћете претходно урушити кључне институције.&qуот;
Своје одласке са државних, али не и партијских функција, објашњава потребом за снажењем институција јер, како каже, познаје „менталитет Црне Горе, склоност грађана да траже пречице за остварење циљева, потенцирајући индивидуални ауторитет над ауторитетом институција&qуот;.
Због свега, иза протеста види оно што препознаје као свог старог ривала - „трокраку структуру деструкције&qуот; у коју убраја опозицију, независне медије (које он назива опозиционим) и део цивилног друштва.
„Не мислим да је опозиција најмоћнији део те инфраструктуре - најјачи део су тобоже независни, а заправо опозициони медији који, под плаштом слободе мишљења и изражавања, воде континуирану прљаву кампању против власти у Црној Гори, у чијем рушењу би мој одлазак био први корак.&qуот;
Потенцијални траг слабости Ђукановић налази - у сопственим редовима.
„Највећа опасност за рушење политике коју персонификујем су наше слабости.
Успећемо, уколико будемо знали да се сачувамо од наших слабости и наставимо добру праксу систематског обнављања наших капацитета&qуот;, каже црногорски председник.
Одговор на оптужбе пред судом? Могуће је
„Пандорину кутију&qуот; односа у врху црногорске власти покушао је да отвори Душко Кнежевић, бизнисмен против кога је на снази Интерполова потерница, а који је блиско сарађивао са владајућим структурама, па се обрео у Лондону, одакле отвара афере о корупцији и криминалу у самом врху Ђукановићевог режима.
„Он је сарађивао са државним структурама у којима је, ја мислим, пожељно да људи из бизниса сарађују са владиним структурама.
Та сарадња је интензивнија и једноставнија у малобројнијим заједницама - у држави од 620 хиљада становника, свако ко има бизнис идеје које кореспондирају са владиним идејама да се земља развија, логично је да има комуникацију и са владиним структурама.&qуот;
На опаску да су институције у Кнежевићевом случају његовим пословањем почеле да се баве тек када су афере почеле јавно да се отварају, Ђукановић каже да је разговарао са представницима тих институција и да је добио „врло рационална објашњења&qуот;.
„Ђукановић: Ту се може разговарати о институционалној пажњи и компетентности, али важна је чињеница да говоримо о само 12-13 година институционалног развоја, а да се у исто време суочавамо са веома софистицираним преварама каквих има свуда на свету.
ББЦ: Да, али нигде се у те преваре не уплиће име председника као Ваше име. Можете ли да замислите дан у Црној Гори у коме Мило Ђукановић излази на суд да одговори на ове оптужбе?
Ђукановић: Апсолутно! Ја сам и до сад пролазио кроз многе процесе где сам се одазивао на позиве тужилаштва и суда, давао исказе. Афере се лансирају да би се власт принудила на повлачење јер они који их лансирају не верују у своју способност да победе на изборима. И због тога сам ја, био председник Владе или државе, њихова основна мета.&qуот;
Подсећа Ђукановић на „дуванску аферу&qуот; - поносно истиче да су две деценије од њеног покретања, сви актери правоснажно ослобођени.
Додатно апострофира случај Станка Суботића - одустајањем тужилаштва од оптужнице против њега посебно жели да документује политичку матрицу за коју тврди да се понавља.
„Желело се домаћим инпутима одавде и из Београда створити афера која би урушила политички пројекат који симболизује Мило Ђукановић.
И сада се моји конкуренти покушавају служити истом, губитничком матрицом&qуот;, тврди Ђукановић.
Зашто су поново захладнели односи са Београдом
Подгорица и Београд политички су се, у последње време, значајно удаљили - последњи сусрет два председника је онај Филипа Вујановића и Томислава Николића 2015. године у Подгорици, а премијерски Александра Вучића и Душка Марковића у Београду у фебруару 2017. године.
Сусрети стварних лидера два суседа, Александра Вучића и Мила Ђукановића, у чијим манирима владања, међународним и регионалним пријатељима, односом према медијима и јавности многи траже сличности, дешавају се само на маргинама великих скупова.
„Приметио сам да изостају званични састанци и то јесте необично.
Ми у Црној Гори нисмо били нападни, али смо у свакој прилици показивали спремност да будемо актери билатералног сусрета на највишем нивоу.
Уважавамо околности да је Србија целином пажње државне политике заокупљена решавањем питања са Косовом и нисмо инсистирали на сусрету ради сусрета јер ништа у нашим односима не гори.&qуот;
Ђукановић каже да се са српским колегом састао на Безбедносном форуму у Минхену у фебруару 2019. године, док су се телефоном чули половином априла, два дана пре овог интервјуа.
Дипломатска хладноћа праћена је врелом офанзивом провладине таблоидне штампе и телевизија у Србији према црногорском државном врху који је оптуживан за подривање српске политике, понајвише на питању Косова кога Црна Гора признаје као независно, као и односа према српској заједници у Црној Гори.
„Ђукановић: Регистровао сам све то - у више циклуса сам у претходном периоду пролазио кроз такав однос србијанске политичке јавности и медијске сцене. Да ли то буди сумње код мене и упућује на одређене претпоставке? Да. Ваљда знате да нисам наиван човек. Али нисам ни плашљив, нити томе дајем превелики значај. Знам да је за успех политике најважније добро урадити посао код куће. Нагледао сам се тих промена расположења из одређених делова београдске политичке и медијске сцене и могу да претпоставим да ће доћи фаза у којој ће писати потпуно пријатељски и о Црној Гори, и о мени.
ББЦ: Али те медије и државни врх у Београду сврстава у себи наклоњене?
Ђукановић: Знам понешто о томе, чак и из личног искуства. И зато ми је тешко да претпоставим да је реч о уређивачкој политици независних медија, аутономних у односу на неке политичке центре у Београду.
ББЦ: Кажете ли то председнику Вучићу?
Ђукановић: Нисмо о томе разговарали.
ББЦ: Зашто?
Ђукановић: Зато што су сви наши разговори тематски, усредсређени на најактуелнија регионална питања и питања односа са ЕУ. Не мислим да је нужно да ја то питање потенцирам - не желим да ико од мојих саговорника претпостави да ми је потребна помоћ и заштита од медијске кампање. Од тога сам се увек бранио и одбранио сам. Али, очекивао бих, рецимо, да чујем неку реч објашњења са друге стране - зашто се то догађа и колико има везе са неким важним политичким процесима који су у току, попут преговора са Косовом. Или са питањем наводне угрожености српске заједнице у Црној Гори, коју потенцирају неки од њених политичких лидера који су од Милошевићевог времена чешће били противници свих нових власти у Србији него њихови савезници.&qуот;
На опаску да овакво загревање односа на релацији Београд - Подгорица може заправо да одговара и једном и другом режиму да консолидују своје национално опредељено бирачко тело, Ђукановић каже да у томе не тражи шансу, нити би манипулисао тим питањима.
„Прошло је време, како је неко рекао, да се овде отвара кишобран ако у Београду почне да пада киша.
О обостраним односима морамо заједно водити рачуна, са додатном пажњом оног државног руководства са чијег се терена та атмосфера доминантно квари.&qуот;
Ђукановић претпоставља да би деловање просрпске опозиције у Црној Гори могло изгледати као допринос тој атмосфери.
„Бежећи од одговорности за то што су увек били против свих одлука које је савремена Црна Гора доносила током више од последње две деценије, они себе представљају жртвом у Црној Гори.
У прилог оцени да није реч о националном него о политичком питању, приметио бих да су они најчешће били и против свих позитивних промена у Србији.
Ја не видим да је овде ико дискриминисан.&qуот;
Идеје о уставним преформулацијама Црне Горе у државу српског и црногорског народа или отпор црногорском језику, Ђукановић оцењује као „ретроградне идеје које покушавају да угрозе темељно опредељење да градимо грађанску државу, мултиетничко друштво.&qуот;
„Зато се у нашем Уставу Црна Гора не дефинише као држава Црногораца, логично ни било које друге националне групације, него као држава свих њених грађана - и то сматрам нашом највреднијом тековином&qуот;, закључује Ђукановић.
Корекција граница Србије и Косова - корак у деведесете
„Више пута сам јавно упозорио да то не би требало да буде први концепт за решавање тог проблема - не зато што сумњичим способност два лидера из Београда и Приштине да се о томе договоре и то имплементирају, него је моје питање шта су гаранције да се са таквим идејама неће наставити на Балкану, али и у Европи. Да ли ми тиме одустајемо од модела мултиетничког друштва на Балкану?Враћамо ли се у деведесете године и јесмо ли заборавили на рат инспирисани тим идејама - да се направе етнички и верски хомогеније и увећане Велика Србија, Хрватска и Албанија? Ко може да нас разумно и убедљиво увери да и данас свака корекција граница мотивисана етничком или верском хомогенизацијом није само први корак у том правцу? Морамо о томе целовито и дугорочно промишљати,..., да не направимо корак у погрешном смеру и изазовемо домино ефекат ретроградних идеја.&qуот;
Мило Ђукановић као чувар Европе - или своје власти
У недавном интервјуу за Асошијетед Прес, Мило Ђукановић је драматично упозорио Европљане - ако регион Западног Балкана остане ван домашаја Европске уније, Европи прети уништење.
Често описује да се против Црне Горе води - хибридни рат.
„Није то рат само против Црне Горе - усмерен је против система вредности Европе и евроатлантске алијансе, па вам је тако јасно и ко води тај рат.
Природно ми делује да званичној Москви Европа буде примарна мета - лакше је изазвати нејединство у европском него у америчком делу НАТО-а.&qуот;
Западни Балкан види као европску собу коју, посебно напомиње, не жели оваквим порукама на силу да угура у кућу ЕУ.
„Морамо сви као Европљани, а посебно локомотива развоја - Европска унија, да будемо свесни да је комплетна европска кућа зона наше одговорности и да је не смемо препуштати другоме и онда се љутити на Кину, Русију или Турску које користе слободан простор који ми остављамо.&qуот;
Ипак, многи су у овим Ђукановићевић упозорењима видели сасвим другу мотивацију - не усмерену на очување Европе, већ на очување сопствених позиција на власти кроз плашење Европе значајем стабилности и непроменљивости власти на Балкану.
„Ни случајно - знам за те манипулације, износе их моји конкуренти у Црној Гори, а долазе из позиције балканске инфериорности.
Они су у уверењу да неко други треба да реши наше проблеме - у незнању политичке реалности, пренаглашавају значај међународне подршке, сматрају да је једино важно да обезбеде наклоност Брисела и да ће тако доћи на власт, што већ 30 година не успевају.&qуот;
Црна Гора, дан после Мила Ђукановића
Некадашњи британски амбасадор у Југославији, сер Ајвор Робертс, у ауторском тексту за амерички „Политико&qуот; поручио је да Црна Гора мора да изабере другачију врсту лидера и другачију политичку кулутру уколико жели пуноправно чланство у ЕУ.
Ђукановић на ове гласне позиве да му је време за стварну политичку пензију, иако има 57 година и по томе не спада у најстарије политичаре, одговара набрајањем учињеног за 30 година на власти - избор мира уместо рата, очување мултиетничког друштва, обнова независности уз поштовање стандарда ЕУ, чланство у НАТО-у, трансформација Црне Горе од мање развијене југословенске републике до „најразвијеније економије Западног Балкана&qуот;.
„Саопштићу, за многе, јеретичку тезу - да направите ове ствари и за 60 година, ја бих сматрао да сте веома добро искористили своје време.
А ми смо то урадили за 30 веома ванредних година.&qуот;
И зато на суочавање са питањем свог политичког краја, Ђукановић тврди да нема разлога за бригу.
„ББЦ: Како изгледа први дан Црне Горе без Мила Ђукановића на власти?
Ђукановић: То смо већ видели три пута.
ББЦ: Суштински, нисмо. Како изгледа дан у коме ни странка ни Мило Ђукановић нису на власти?
Ђукановић: Основно питање је јесмо ли прошли раскрсницу избора стратешког политичког курса државе. Мислим да у Црној Гори јесмо - не бих вам то могао са сигурношћу рећи за друга балканска друштва, али Црна Гора више није на раскрсници са које би могла ићи и ка европским вредностима и лако се вратити утабаним стазама балканског политичког аутизма.&qуот;
Ђукановић каже да је до сада било важно показати одлучност и промишљеност, „усмерити нашу малену балканску земљу у жељеном правцу&qуот;.
„Више не видим толики значај питања да ли је Мило Ђукановић, или неко са другим именом и презименом на челу Црне Горе, као што је то било у претходном периоду.
Данас имамо значајно поузданију стабилност и добар развојни замах, радујем се неминовности да ће Црна Гора ићи евроатлантским путем, а и да ћу ја моћи да уживам у благодетима онога што ће бити остварење даљег демократског и економског развоја Црне Горе&qуот;, закључује далеко најдуговечнији актуелни европски лидер.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.19.2019)
