Кад је пензија на неком далеком хоризонту живота
Недељник 31.03.2019 | Бранко Росић

Сад ми прича А. М., колегиница и комшиница из зграде, да у нашем бусу 31 виђа све више старих зидара. Готово да су у пензији, али и даље раде и све јој је тужно док их гледа. Пре неки дан моја фризерка каже да јој је било тужно када је у градском аутобусу негде око Трошарине видела возача ГСП-а. Описала га је као чикицу који је подигнут из пензионерске рутине јер су се млађи возачи упутили ка Немачкој или Словенији. Али овде више нема










