Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji
Novi magazin 22.04.2019 | Novi magazin
Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.
U predsedničkim sistemima ciklusi su drukčiji, ne samo u postsocijalističkim zemljama. Ruski primer je svakako najvažniji, ali nikako nije izuzetak. Prvobitni greh je Jeljcinov ustav iz 1993. Tadašnji je parlament bio pod kontrolom komunista, pa je predsednički sistem, u kojem nema podele vlasti, bio prihvatljiv i kod kuće i u inostranstvu. Ostalo je istorija. No, ni predsednički niti autoritarni sistemi, bilo da su to ustavno ili neustavno, ne
