Те ноћи 14. маја 2014. Драгана Костића из Обреновца позвао је надређени.

„Рекао ми је 'наши магацини су пуни воде и муља, бујица ће доћи и до Обреновца, сви ћемо бити поплављени'.

„Ја нисам могао да верујем и чинило ми се немогуће. А онда је након неколико сати вода почела да буја из земље и да носи све што смо имали.&qуот;

Драган се са супругом Славицом и остатком породице склонио на таван, одакле је видео како његова кућа „нестаје под водом&qуот;.

„Онда нисам више гледао.&qуот;

Тачно пет година прошло је од те ноћи у којој је породица Костић, али и 90 одсто обреновачких фамилија, изгубила готово целокупну имовину.

У разарајућим поплавама које су 2014. године погодиле Србију погинуло је 33, а било угрожено 1,6 милиона људи широм Србије.

Биланс поплава: Животи, имовина, али и одговорност

У Србији, али и Хрватској и БИХ је 2014. уништено 100.000 домова и више од 200 школа. У само три дана овде је пала просечна тромесечна количина падавина.

Тадашњи премијер Србије Александар Вучић рекао је да је ово „највећа катастрофа која је задесила нашу земљу&qуот;, а министар за ванредне ситуације Велимир Илић је тада изјавио да ће бити потребно пет година да се пољопривреда опорави од последица.

Бујица је осим живота, кућа, мостова и путева, 'однела' на нови ниво и расправу о свим нерегуларностима који су пратили поплавни талас.

„Србија није била спремна за поплаве.

„Инфрастуктура је тада била изложена криминалном немару&qуот;, тврди за ББЦ на српском Марко Благојевић, који је током поплава постављен на функцију директора Канцеларије за управљање јавним улагањима.

Немар се, показују истраживачке приче, ипак наставио.

Тако, истраживања Центра за истраживачко новинарство Србије говоре о најмање 12 погрешних корака којим су поплаве могле да се спрече, али и о најмање 1.000 поднетих кривичних пријава због превара приликом доделе помоћи након поплава.

Прича два ватрогасца: 32 дана на чамцу

Тома Веселиновић, бивши ватрогасац из Обреновца, већ је пет година био у пензији када су га пробудили у мају 2014.

Његов син Марко, такође ватрогасац, био је заробљен у поплави у селу Пољане, на око 15 километара од Обреновца. Ту је вода прво продрла.

„Отрчао сам да видим шта ми је са сином, до кога нису могли да дођу два сата.

„Онда сам остао у поплавама - 32 дана.&qуот;

Тек када се уверио да му је син добро, Тома је постао свестан колико је поплава у селу била озбиљна.

„Тај део стално плави, али ово је било нешто друго. То није била поплава, то је био потоп.&qуот;

Одмах је одјурио до Обреновца да упозори суграђане да беже.

„Када сам видео ту воду, одмах сам отишао у Ватрогасни дом у Обреновцу, рекао да ће вода надоћи и до нас. Рекао сам им - људи, та вода је већ сутра код нас, морамо да идемо да бранимо брану. Био сам огорчен неорганизацијом. Нико ми није веровао.

„И обични људи су говорили 'има ту ко је плаћен да спашава'.&qуот;

• Неготин: Ватрогасци из снега извукли путара задуженог за чишћење снега
• Ватрогасци из Јужног Велса гасе ватре и улепшавају празнике
• Кацига која ватрогасима омогућава рендгенски вид

Испоставио се да је Тома, на жалост, био у праву.

„Син и ја смо кренули са још једним ватрогасцем. Позајмили смо чамац и кренули по кућама.&qуот;

Спасили су око 100 људи, а радно време им је било непојмљиво - од од три ујутру до један у ноћ. И тако 32 дана.

Два тренутка од тих месец дана Тома никада неће заборавити. Први је када је пукла брана у Великом пољу код Обреновца и Колубара се буквално излила у град.

„Нашли смо жену и двоје деце заробљене бујицом и успели да их убацимо у чамац. Вода је навирала толиком јачином, да нисмо могли да управљамо чамцем. Морали смо да грлимо бандере.&qуот;

Спашавање је трајало два сата, а Тома каже да му се чинило као „две године&qуот;.

Други тренутак избио је дах ватрогасцу у пензији.

„Избавио сам толике људе из кућа и сместио их на сигурно. Онда сам, после три, четири дана дошао пред своју. Вода је била до 2,2 метра, а од брата се излило и прерађено уље у двориште и уништило апсолутно сву нашу имовину.

„Ту сам и заплакао.&qуот;

Грешке и злоупотребе

Правилник по којем се процењивала штета у поплавама био је стар 28 година и предвиђен за земљотресе, површина оштећених објеката није мерена, мањи стан је добијао више новца од велике породичне куће, грађани су сами пријављивали број домаћинстава који живи у једном објекту, а то није могло да се провери.

Ово су само најбитнији од бројних пропуста по којима је додељивана помоћ грађанима након поплава 2014, утврдио је ЦИНС:

„Анализирали смо сва решења о додели помоћи у београдској општини Обреновац&qуот;, каже за ББЦ на српском Анђела Миливојевић, новинарка ЦИНС-а.

„Видели смо да једна кућа - објекат добила две или више помоћи, што је државу коштало најмање додатних 40 милиона динара.

„Шест месеци након нашег истраживања Канцеларија за обнову која је исплаћивала новац је поднела више од 1.000 кривичних пријава због злоупотреба.&qуот;

• Сазнајте колико сте корумпирани
• Корупција „на извол'те“ у Србији
• Корупција на Балкану - зашто „падају&qуот; само бивши

Новинари ЦИНС-а су писали и о чак 12 погрешних корака и одлука које су донеле надлежне институције у борби против поплава.

„Главни проблем је био то што нити једна институција од локалне до републичке није реаговала на време јер је била неспремна за оно што су донеле кише у мају 2014&qуот;, додаје Миливојевић.

„Постојале су тачне прогнозе о количини падавина, али је систем упозоравања потпуно заказао па се на пример сирена за узбуну у Обреновцу огласила након што је поплавни талас већ ушао у општину и потпиоп приземља кућа.

„Невероватан је пример села Пољане које је било поплављено али су грађани евакуисани тек када је тадашњи председник Србије Томислав Николић дошао да позове људе на евакуацију.&qуот;

Миливојевић додаје и да је једна од ствари која се чини као „потпуно невероватна данас да је држава током целог хаоса током поплава имала времена да прати шта људи пишу на друштевним мрежама и да је због тих писања приводила и хапсила људе&qуот;.

„Ми смо открили да је само у Београду после поплава због наводног ширења панике на интернету саслушано 15 људи, а да су поднете кривичне пријаве против деветоро.&qуот;

Хрватска и Босна: Сава поплавила Балкан

Поплаве 2014. године су нанеле велике штете и Босни и Херцеговини и Хрватској.

Из корита су се излиле реке Босна, Дрина, Сана, Сава и Врбац у Босни, а били су поплављени Шамац, Брчко, Маглај, Добој, Дервента, Тузла, Приједор, Бањалука.

Више од 20 људи је погинуло, док су десетине хиљада морале да напусте домове. Процењена је штета на око две милијарде евра, стоји у документу доступном у бази надлежних институција, писао је Дојче веле.

Најугроженији делови Хрватске били су око Саве. Река је достигла рекордно висок ниво и пробила на два места насипе. Евакуисано је неколико хиљада становника из околних места.

Погинуло је двоје, а било угрожено око 40.000 људи. Поплављено око 4.300 кућа и 8.500 хектара обрадивих површина, подаци су Министартва спољних послова Хрватске.

Шта (ни)је урађено да се поплаве не понове

„Србија је данас без дилеме безбеднија од поплава него пре пет година и спремнија да регује&qуот;, тврди за ББЦ на српском Марко Благојевић, директор Канцеларије за управљање јавним улагањима.

Благојевић каже да се у одбрану од поплава „пуно улагало до 1985. године када се дигло руке&qуот;.

Објашњава да је држава обезбедила за пет година 500 локација на водотоковима, који су у надлежности републике и 50 локалних власти. Додаје да је у обнову јавних објеката, школа, домова здравља и кућа у Обреновцу уложено доста новца, а да је само 20 милиона евра вредност помоћи која је исплаћена грађанима.

Сада је први пут након четири деценије очишћено корито река Тамнаве и Колубаре, као и 60 километара канала за наводњавање. Донета су и законска решења, па је Србија 2018. добила први закон о управљању ризиком од елементарних непогода.

Ипак, Благојевић признаје да је студија обнове и заштите басена Колубара показала да је у сливу ове реке потребно 200 милиона евра улагања.

„Чак и када бисмо мали толико новца, потребно је 20 година за инплементацију свих мера, не само новца него и времена.&qуот;

Генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић истакао је да је по питању елементарних непогода пуно урађено на републичком нивоу, као и да сада то треба урадити и у више од 100 локалних јединица.

„Локална превентивна инфраструктура је најболнија тачка јер су улагања била минимална.&qуот;

На чекању је процена и других сливова, а заштиту чека и 32 километра дуг насип који би требало да обезбеди Обреновац. Благојевић каже да је овај посао „најкомплексији због бројних имовинско правних питања&qуот;.

У обнову је, додаје директор Канцеларије за управљање јавним улагањима, до сада уложено 500 милиона евра, а укупна штета 1,7 милијарди евра. Многи ипак нису добили целокупан износ штете.

„Држава није осигуравајућа кућа, исплатила је помоћ која никада није једнака вредности настале штете,&qуот;каже Благојевић.

Пет година после: Не жале за имовином, али здравље не могу да врате

Драган никада није ни желео да фотографише свој уништени дом.

Ово је први пут након тог периода да су извадили фотографије из картонске коверте, мислили су да су их бацили.

„Син и његова пријатељица су дошли и помогли нам да направимо ове фотографије само зато што су нам из општине рекли да су им потребне. Рекли су 'морате да доставите доказ шта вам је уништено'.

„А онда их нико никада није тражио.&qуот;

Докази руиниране куће, коју су заједно подизали 35 година враћају их у период пре пет година.

„Нисам желео своју кућу да гледам ни тада, док је тонула под водом, како ми се чинило.

„Иако сам тада склонио главу, оно што се после догодило било је много, много важније. И много тужније за нас.&qуот;

Драган је пао са трактора док су се спасавали и сломио три ребра.

Славица је током поплава доживела благи мождани удар, а након тога су јој дијагностификовали Алцхајмерову болест:

„Мало по мало, кућу смо обновили, уз велику помоћ пријатеља наших синова.

„Али здравље не можемо да вратимо.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.14.2019)