Од ЛГБТ родитељства до хранитеља: Шта све у Србији значи реч - породица
На Међународни дан породице ББЦ на српском вас подсећа у којим све условима живе породице у Србији, али и региону.
Просечна породица у Србији броји три члана - мама, тата и једно дете, показује званична статистика.
Да Међународни дан породице, 15. мај, ипак и у другачијем саставу дочекују фамилије у Србији - показује живот. И свакодневне приче о којима је у претходних више од годину дана извештавала редакција ББЦ-ија на српском.
Од вести да је сама премијерка ове године засновала породицу са партнерком, преко хуманих хранитеља који сваке године мењају број чланова фамилије па до деце која су принуђена да одрастају без родитеља, па им свратиште постаје - једина кућа.
За то време Србија је добила и закон којем у имену стоји „финансијска помоћ породици&qуот;, али и други који је донео олакшице за родитеље болесне деце.
Од статистике и правних оквира до реалности - овако све живе породице у Србији, али и региону.
1. Како ЛГБТ особа може да буде родитељ у Србији, ако није Ана Брнабић
Партнерка српске премијерке Ане Брнабић родила је дечака у фебруару ове године, а из њеног кабинета су рекли да је ово први такав случај у историји.
Брнабић је прва геј особа на положају председнице владе Србије, а чак и њено именовање је изазвало бројне коментаре у Србији и региону, где се већином не признају истополни бракови.
Управо је рођење дечака Игора отворило питање у јавности - колико ЛГБТ људи у Србији могу да буду родитељи.
За већину њих родитељство је недостижно - неудате жене не могу на вештачку оплодњу, сурогат мајчинство је забрањено, за оне који нису у браку скоро је немогуће да усвоје дете.
ЛГБТ заједница је махом честитала Ана Брнабић на принови, али су активисти истакли болну чињеницу - вест да је Брнабић добила дете је „дивна, али да према закону Републике Србије она није мајка том детету&qуот;.
2. Како изгледа дан хранитељске породице у Србији
Да породица не морају да буду само родитељи и њихова деца, показују Наташа и Тома Новаковић из Барича код Обреновца.
Они су родитељи три дечака. Ипак, мамом и татом зове их још шесторо деце.
Већ годинама су хранитељи. Ово је дом у који деца стално долазе и из њега стално одлазе. У њему је одрастало још четворо малишана који су затим усвојени.
Пример породице Новаковић отвара и позивитивну причу о напретку хранитељства у последњих 15 година као институције у Србији, али и смањивању стигме.
Почетком 2000-тих са хранитељима је живело 25 одсто деце без родитељског старања, док данас живи 90 одсто. У више од 4.000 хранитељских породица у Србији слично живи готово 6.000 деце и младих.
Кад млади одлазе из породичне куће: Балкан и ЕУ
У Србији шесторо од десеторо младих живи у родитељском дому, а у ЕУ тек сваки четврти старости од 25 до 34 године, објавила је Европска статистичка служба поводом Међународног дана породице.
У ЕУ у просеку трећина младих људи живи са родитељима, а у Србији готово две трећине.
Највише младих који живе са родитељима је у Северној Македонији, 61 одсто, а на нивоу ЕУ у Хрватској, готово 60 одсто.
Млади људи у ЕУ родитељски дом напуштају у просеку са 26 година. Најсамосталнији у ЕУ су млади у Данској - само три процента оних између 25 и 34 године живи у родитељском дому.
Најдуже у ЕУ са родитељима живе млади Хрвати и Словаци који до 32. односно 31. не напуштају дом у ком су рођени.
Око 30. се осамостаљују и исељавају из родитељске куће млади на Малти, у Италији, Бугарској, Шпанији, Грчкој и Португалији, показују подаци Еуростата.
3. Закони и реалност: Породиљско одсуство и помоћ за болесне
Иако очеви у Србији могу да одсуствују са посла због неге детета током прве године бебиног живота, већина њих то право не користи.
Добривоје Лале Ерић искористио је ову могућност са оба детета. Признаје да му у почетку није било лако и додаје да је био „предмет многих добрих шала&qуот;.
На основу података добијених од огранака локалне самоуправе и раније рађених анкета, претпоставља се да у прошлој години право на одуство користило свега 300 очева. Очеви нису ни обавештено да им је та могућност доступна, а они који знају често не користе ово право из културолошких разлога.
Протеклих годину дана обележила су и нека законска решења која се односе на породицу.
Први је Закон о финансијској помоћи породици, који је поделио све постојеће и будуће мајке у Србији на губитнице и добитнице закона.
Трку су изгубиле труднице које нису биле запослене за стално дуже од 18 месеци пре него што су отишле на боловање, предузетнице и пољопривреднице, као и мајке са више деце које су се породиле у „погрешно време&qуот;, односно пре доношења закона.
Кроз имагинарни породични циљ су прве прошле оне које су четврто дете испланирале - мало пре овог лета и тако добиле 18.000 евра у наредних десет година.
Иако су из надлежних министарстава неколико пута обећавали да ће изменити спорне одредбе закона, то се још није променило.
Позитивна регулатива ове године је била измена Закона о здравственој заштити.
Усвајањем измена родитељи тешко болесне деце стекли су право да на боловању буду до излечења или до дететове 18. године и да, уместо 65 одсто, а добијају пуну плату.
4. Породичне вредности - и изван породице
Хуманост, доброчинство и лепи манири - ово су препознатљиве вредности које се махом уче од детињства.
Неке српске фамилије одлучиле су да их из изместе из породичног дома и преселе на виши ниво.
Прича о једној Ирени, која у САД вози аутобус, а спасила је дете на улици, недавно је обишла читав свет. Њена породица сада спрема нека нова добра дела, о чему је писао ББЦ на српском.
Фамилија је сада покренула хуманитарну акцију „Буди као Ирена&qуот;, којом жели да помогне деци улице у САД и Србији.
Иренина породица у акцији – помаже деци улице САД и Србије
Циљ је прикупити 50.000 долара, од чега би 35.000 ишло Ковенант хаусу, организацији која се брине о деци улице широм САД, а 15.000 Свратишту за децу у Србији.
„Хероји не морају да буду попут филмских звезда или да савршено говоре енглески&qуот;, пише на сајту акције.
ББЦ на српском је извештавао и о породици из Умке, насеља на периферији Београда, која је позвала комшије да заједно очисте обалу Саве.
Али, не раде они то само на Дан чишћења планете Земље, њима је заштита животне средине начин живота.
Марија и Филип, заједно са ћеркама Исидором, Магдом и Жанком, чине део Валкинг Би тхе Еартх, младе и амбициозне организације за ширење еколошке свести грађана.
5. Свратиште - место где деца улице могу да буду деца
Нека деца у Србији немају дом.
У Свратишту за децу која живе и раде на улици у Београду нема њихове породице, хранитеља, нити људи који желе да постану родитељи, а закон им то не дозвољава.
Радно време је од осам до 18 часова - викендом од 10 до 18 - а води их удружење грађана Центар за интеграцију младих.
Велики проблем је сиромаштво у којем деца живе, али и само Свратиште често има проблем са новцем.
Поред љубави и пажње, овој деци су свакодневно неопходни и - топле чизме, јакне, сапуни, доњи веш и чарапе.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.15.2019)
Оставка најближег сарадника Зеленског, анти-корупцијска јединица му претресла стан
