Емотивне измене Кривичног законика на штету права и правде
Инсајдер 16.05.2019
Нешто више од четири месеца је прошло од најаве председника Србије Александра Вучића након седнице Савета за националну безбедност да ће минималне и максималне казне за најтежа кривична дела као што су убиства, силовање, педофилија, насиље у породици и стављање дроге у промет бити „драматично повећане“, као и да ће бити уведена доживотна казна затвора за оне који су починили најтежа кривична дела вишеструко убиство, убиство у стицају и убиство деце, а закон се већ нашао у скупштинској процедури – без
Кључни аргумент Министарства правде био је да су строже казне тражили грађани који су потписали петицију Фондације Тијана Јурић. То што је безмало 160.000 људи потписало захтев за доношење неког прописа не значи да су они у праву. Међу тих стотину хиљада већина, вероватно, нису правници и нема довољно информација и ширу слику о томе да задирање у читав казнени систем са собом носи бројне последице. Ипак, закони се не пишу срцем, него
