Дуда Алапача: И само да знаш…
Лепота и здравље 22.05.2019
Кренем ја лепо јутрос на посао, и таман да се укључим у ону главну улицу, кад испред мене неки бели пежо, нешто стао, па мало лево, мало десно, ма ни он не зна где би.
Гужва, јутро, осам сати, ништа необично, мислим се. Кад видим – крену он уназад. Убацим у рикверц, да му се померим. Видим – пође да се паркира на тротоар. И сад, пролазим поред њега, кад човек осу по мени…?! Отвори онај сувозачки прозор, па све дрвље и камење. Опсова ми и сунце крваво, да извинеш, и мајку и оца и оног ко ми даде возачку и све онако редно, кочијашки. Ја – у шоку, не знам чиме заслужих толику ”пажњу”… ”Шта ме гледаш…?”- вели.
