Nekim Mačvanima kolebe i dalje potrebne kô 'leba
RTS 02.06.2019
Kolebe su za mnoge Mačvane danas samo lepa uspomena. Na Drinskim adama prvo su nicale pleteruše, a kasnije su ih ratari i stočari zidali od cigle, koju su pravili od blata i pleve. Razbacane po atarima i prilično udaljene od sela, kolebe su se koristile kao privremeno sklonište u sezoni poljoprivrednih radova. U svakom selu, bilo ih je po desetak. Dok mladi uglavnom odlaze u veće gradove, danas kolebare samo oni koji žele mir i tišinu i, kako kažu, miris detinjstva ne mogu da zaborave.
U ataru između Klenja i Sovljaka, koleba porodice Kolarić, odoleva vremenu i izazovima savremenog života. Izgrađena je 1928. godine, ima dva odeljenja, pomoćne objekte, muzej pod vedrim nebom i mnogo uspomena. Živorad i Milica u braku su skoro pola veka. Obrađuju 20 hektara zemlje i devet meseci godišnje provedu u kolebi koja je pet kilometara udaljena od njihove porodične kuće. Zajedno dočekuju i ispraćaju decu i unuke, a sa gostima uvek podele
