Косовске таксе: Предузетници и обични људи пате због политике
Бизнис је на губитку због политике у земљама у окружењу, али зато доноси додатни профит „великима", односно већ развијеним светским економијама.
Посао Аиде Зубчевић, предузетнице из Сарајева, која држи биљну апотеку на Башчаршији, преживео је рат у Босни и опсаду Сарајева.
„Тих година нисмо имали ништа&qуот;, каже Аида за ББЦ на српском у центру Сарајева.
„Сами смо правили полице, а мој отац биолог ишао је по слободним територијама БиХ да набавља биље. Робу нам је кришом доносио и пријатељ из Унпрофора, који је био странац.&qуот;
Те 1993. године Аида је плаћала кирију за радњу 240 босанских марака, а месечни промет је био - 97.
Посао стар већ три деценије можда се изборио са свим недаћама које су махом настале због политике.
Питање је како ће пребродити последњи проблем - косовске таксе на робу из БиХ, које су у новембру прошле године повећане за 100 одсто.
Аида чак трећину робе извози на Косово, а у сличном проблему је и велики број других фирми у Босни, које заједно на дневном нивоу губе око 150.000 евра.
„Људи пате, а привреде - или трпе губитке или имају добит&qуот;, каже за ББЦ на српском Мирослав Здравковић, еконимиста и уредник „Макроекономије&qуот;.
„Становници КиМ имали су овог априла рекордан раст цена од 3,4 одсто, што се није догодило од 1999 или 2008. године, а набавке робе из централне Србије смањене су за 98,2 одсто.&qуот;
Иако су неке од држава губитнице косовских такси, има и победника.
Губитници: Губе новац, али и послове
Биљни чај Мирис Сарајева један је од омиљених производа становника Косова, каже Аида.
Већ 30 година га прави у апотеци, а 11 година извози у Приштину.
„Све је почело тако што сам дала оглас у једном часопису. Јавио ми се човек са морем здравствених проблема. Ја сам успела све да му их решим.
„Он ми је том рекламом 'од уста до уста' направио фантастичну промоцију тада.&qуот;
Зато, када говоримо о губицима привреде, мало коме је јасно да се заправо ради о конкретним људима, попут Аиде, или њеним запосленима, али и потрошачима.
Из Спољнотрговинске коморе БиХ кажу да је због ове одлуке, угрожено 10.000 радних места.
Поред фармацеутских производа, из Босне пут Сарајева иду у занемарљивом износу и производи од гвожђа и челика, обућа, дрво и производи од дрвета те млеко и млечни производи, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Извоз из Босне и Херцеговине је мањи за 40 милиона марака, што је око 20 милиона евра, подаци су Управе.
Србија губи још више.
Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, каже како је одлука Приштине да уведе стопроцентне таксе за робу из централне Србије закључно са фебруаром нанела директну штету привреди Србије од скоро 100 милиона евра и то само на основу нереализованих испорука.
„Штета само страних компанија, са капиталом из земаља ЕУ, које послују у Србији, процењена је у једном тренутку на око 200 милиона евра на годишњем нивоу&qуот;, рекао је Чадеж.
Увођење пореза од 100 одсто на производе из Србије и Босне и Херцеговине, није донело никакву корист Косову, резултати су анализе Института ГАП у Приштини.
Берат Тачи из овог института последња два месеца анализирао је економске ефекте овог пореза.
„Увођење овог пореза није добро осмишљено, јер није било прелиминарне анализе о томе какав ће бити ефекат тог пореза.
„Подаци не показују убрзани раст прерађивачке индустрије на Косову, било у смислу обима производње или стварања нових радних места.
„Косово није видело никакву корист од увођење пореза од 100 одсто.&qуот;
- Кредити у швајцарцима: Балкан као Ел Дорадо
- Да ли ће Балкан дочекати разговоре без роминга
- Нови-стари гасовод, иста правила игре
Из Института Гап поручили су да би одржавање таксе на дуже време могло да утиче на повећање сиромаштва на Косову због раста цена.
Још једна у низу затворена врата за бизнис само ће додатно мотивисати људе да прилику за бизнис потраже негде другде, мисли екомиста Здравковић.
„Други део цене је исељавање у западну Европу.
„Што се тиче привреде, добри предузетници и менаџери лако могу да пронађу друга тржишта, али што се тиче народа у Србији, и Срба и Албанаца, паметни и предузетни ће лако покупити кофере.&qуот;
Добитници: „Велики&qуот; профитирали од свађе
Производе из Србије и Босне, грађани Косова покушавају да замене оним са великих тржишта.
Упркос паду увоза из Србије и Босне, трговински дефицит Косова је у порасту ,стоји у извештају института из Приштине.
„Укупни увоз је наставио да расте. Још увек постоје сумње да производи из Босне и Србије настављају да улазе на Косово преко земаља у региону.
„Главни профитери су земље које су повећале увоз производа на Косову, а то су: Словенија, Израел, Албанија и Турска'', рекао је Бљен Хисени из Института ГАП.
Портпарол Царине Косова Адриатик Ставиљеци рекао је за радио Слободна Европа да је Турска повећала извоз за чак трећину.
„За 24 одсто је повећан увоз робе из Немачке, док је увоз робе из Северне Македоније повећан за 53 одсто. Албанија има највеће повећање извоза на Косово, за 60 одсто.&qуот;
Повећање увоза забележено је и за робу из Италије и Хрватске.
Посао победио политику: „Преживели смо, за сада&qуот;
Због свега апотека у Приштини мораће да поручује нове туре - по знатно вишој цени.
Аида је очекивала да ће изгубити трећину посла и да ће фирма са Косова одустати од увоза њених производа. Мислила је да ће пронаћи сличне производе на другим тржиштима.
Имала је среће јер је десетогодишња пословна сарадња 'победила' политичке одлуке.
Главни партнери из Приштине пристали су да поделе са њом трошкове веће таксе и да заједнички преброде финансијске губитке.
„Преживели смо, за сада.
„И ми и они.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.18.2019)
