Српски језик на факултетима - потреба или профит

Није свеједно да ли студент „не зна&qуот; или „незна&qуот; питање на испиту.

Правило „пиши као што говориш, читај као што је написано&qуот; можда и није тако једноставно, судећи по активности Одбора за стандардизацију српског језика.

Циљ овог лингвистичког института је и неговање српског језика. Управо је из овог одбора недавно предложено да се српски језик уведе као обавезан предмет на свим факултетима.

„Све је видљивија ниска језичка култура, чак и код факултетски образованих грађана&qуот;, наводи се у писму које је одбор упутио Конференцији универзитета Србије (Конус).

У акцији подизања језичке културе, сваки департман би био обогаћен обавезним предметом у трајању од годину дана.

Али ко ће имати највише користи од оваквих реформи - студенти који не познају најбоље матерњи језик, дипломирани филолози или сви?

Практична примена

Уколико предлог буде усвојен, то ће свакако повећати потребу за наставницима и професорима српског језика, сматра Бранимир Станковић, професор лингвистике и доцент на департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

„То ће генерално повећати тржиште оногоа што производимо ми као србисти, као и потражњу за издањима, књигама&qуот;, каже Станковић за ББЦ.

„Биће потребно доста наставника да се покрију ти предмети и обични дипломирани лингвисти ће моћи да предају на факултету. То је практична страна.&qуот;

Међутим, Станковић додаје да, уколико се занемари практичност, иза предлога може да стоји и „чист интерес&qуот;.

• Да ли је ћирилици потребна законска заштита
• У српским школама ће се изучавати емоџији

Бројке ће скочити

И то не било који, већ финасијски интерес, сматра Станковић.

„Порашће потреба за књигама, нормативним граматикама и сличном псеудолингвистичком литературом - кроз коју ће и даље да се провлачи мит да лингвистика треба да одређује како ће људи да причају.&qуот;

Професор Станковић као пример истиче најновији Правопис српскога језика. Он каже да је овај правопис препун изузетака.

„Књига је контрадикторна сама са собом. Нови правопис је писало више аутора и свако од њих зна део који је сам писао.&qуот;

Уколико бисте хтели да примените сва правила најновијег правописа, бројни дублети ће вам стварати потешкоће, сматра лингвиста.

Где све српски „шкрипи&qуот;

„Факултетско образовање не подразумева и функционалну писменост, што значи да студенти не знају начин типичне употребе језика у типичним ситуацијама&qуот;, наводе у Одбору за стандардизацију српског језика.

Одбор такође истиче да српски језик „није обавезан предмет чак ни на страним филологијама&qуот;, док са других факултета у потпуности изостаје.

Резултат свега тога је, истичу, да „многи факултетски образовани људи врло слабо познају српски језик&qуот;.

Ретки примери

Департман за новинарство на Филозофском факултету у Нишу, један је од ретких нелигнвистичких на ком се српски језик изучава као обавезни предмет.

Доцент др Александра Лончар Раичевић, која предаје Српски језик и правопис и Дикцију, каже за ББЦ да су професори овог департмана препознали потребу за увођењем нових курсева.

„Задовољни смо, јер смо наишли на разумевање студената, који су свесни да им је потребан српски језик&qуот;, каже Лончар Раичевић.

Српски језик се изучава у два предмета - Савремени српски језик и Српски језик и правопис, док студенти четврте године имају могућност да, у оквиру изборних предмета, похађају и Дикцију.

Лончар Раичевић сматра да је оправдано што српски језик постоји као предмет на овом департману, „посебно зато што је Ниш дијалекатско подручје које је доста удаљено од стандарда&qуот;.

А шта мисле студенти?

Јово Покрајац, апсолвент на модулу екологије Биолошког факултета Универзитета у Београду, идеју о увођењу српског језика као обавезног предмета сматра добром, али не и преко потребном у овом тренутку.

„Чињеница је да писменост међу студентима, али и међу другим академски образованим грађанима, није на завидном нивоу, али далеко од тога да је лоша&qуот;, каже Покрајац за ББЦ.

Он такође напомиње да се, судећу барем по искуству са његовог факултета, грешке чешће праве при писању, а много ређе у говору.

Софија Радовановић, студеткиња турског језика на Филолошком факултету, задовољна је предлогом Одбора за стандардизацију српског језика.

„Наш језик је компликован и без обзира на то што нам је матерњи, сматрам да га не познајемо довољно&qуот;, каже Радовановић за ББЦ.

„Престали смо да пазимо на то како пишемо, на неке основне ствари, јер нам није потребно у свакодневној комуникацији - чак и да је порука написана погрешно, прималац ће је разумети.&qуот;

И док Софија мисли да би и једно предавање недељно студентима доста значило, Јово сматра да пре оваквог корака треба направити многе друге важне измене.

„Решење проблема писмености првенствено не треба тражити у увођењу српског језика на факултете, већ у ревизији програма рада овог предмета у основним и средњим школама&qуот;, каже Покрајац.

• Четири језика, а једна књижевност
• Синиша Мали и доктори наука: Како заиста изгледа докторирати у Србији

„Спашава се нешто што не може да нестане&qуот;

Професор Станковић сматра да нема потребе за увођењем матерњег језика као обавезног предмета на факултетима, јер „српски језик није угрожен&qуот;.

И заиста - није. Барем се не налази на листи Унесковог атласа угрожених светских језика.

Једини језик, који је према подацима Унеска заиста угрожен, јесте такозвани торлачки језик.

„То је призренско-тимочки дијалекат, који је присутан највећим делом је у Србији, али захвата и Бугарску и Македонију, па је чудно што се то тврди&qуот;, каже професор Станковић.

Али српски, као стандардни књижевни језик, није у опасности, објашњава Станковић.

„Спашава се нешто што не може да нестане. Српски језик постоји, утврђен је, 1868. године је Вукова ћирилица званично уведена и у школи су обавезни часови.&qуот;

Неће српски никуда побећи, а ни младе генерације „нису толико лоше&qуот;

Према мишљењу професора лингвистике, апсолутно нема разлога за панику.

„Када је језик угрожен? Када постоји опасност од колонизатора, сила које би нас приморавале да кориситмо други језик. Србија таквих претњи нема&qуот;, каже професор Станковић.

А критика да су новије генерације све неписменије, каже, било је одувек.

„Откако је света и века људи кукају како су млади све неписменији.&qуот;

„Ево, ушли смо у четврту индустријску револуцију и прича нам се да смо све гори и гори - а заправо смо све генијалнији.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.26.2019)