“Бацио је лоптицу у зрак и ударио је свом преосталом снагом. Ко јој ј..е матер”: Како је Иванишевић освојио Вимблдон
Недељник 30.06.2019 | Недељник.рс
Само отварање боце давно негдје заборављеног вина, олакшање чепа заробљеног четрнаест година и онај дијелић тишине након тога имају звук попут аса у финалу Вимбледона.
А ово је био други заредом, двадесет седми укупно. И меч лопта. Понедјељак је, 9. српња 2001. године, четири сата и пет минута послијеподне. Петнаест хиљада људи на трибинама Центре Цоурта потпуно је изван контроле, машу заставама и шаловима, скачу, скандирају, псују, смију се, урлају и пјевају, као да се на централном терену Алл Енгланд Лавн Теннис & Цроqует Цлуба игра финале ногометног ФА Купа, а не најстаријег, најугледнијег и најконзервативнијег свјетског
