Филмско писмо из Париза: Најлепше године мог живота Клода Лелуша
Дневник 01.07.2019 | Дневник.рс
ПАРИЗ: Када идемо да гледамо класике или старе мајсторе, обично се не питамо која је тема изложбе или наслов филма - напросто идемо да видимо Рембранта или Вермера, или да гледамо нови филм Годара, Шаброла, Бергмана или Лелуша а при томе их пуштамо да нам они сами одаберу тему за размишљање у оквиру датог уметничлког дела.
Има нешто мистериозно у погледу старог мајстора, а то је да он није директан, већ, онако, гледа све искоса, погледом у поглед, као огледало које гледа у једно друго огледало. Тако је Вермерова слика у другој некој слици, а атеље старог мајстора Веласкеза, који крајичком ока у огледалу гледа неколико тема, прича је испричана у његовом огледалу где опажамо и поданике и краља приче. Такав је и нови филм Клода Лелуша “Најлепше године мог живота” - то је филм о
