Косово: Хуманитарна криза или политичка игра око затворених радњи

Сви продајни објекати у четири општине на северу Косова од понедељка ујутро су затворени, у знак протеста, јер већ данима нема млека и млечних прозивода, а нестало је брашна, шећера, уља и флаширане воде.

„Заједнички став привредника са севера Косова је да се све продавнице затворе у знак солидарности са колегама који грађане снабдевају прехрамбеним намирницима и који су најтеже погођени наметима из Приштине&qуот;, рекао је председник Удружења привредника са севера Косова Радош Петровић.

Представници власти у Приштини увели су пре седам месеци таксе од 100 одсто на сву робу из Србије и Босне и Херцеговине.

Међутим, мера се доскоро није спроводила на северу Косова где је ова роба достављана локалним трговинама алтернативним правцима, наводи портал Коссев.

• Косово: „Тензије иду на руку Вучићу и Тачију”
• Хапшења која су уздрмала Косово: Ко је Цури
• Водич кроз нај(не)извесније изборе на северу Косова

Слика деведесетих

„Лепосавић је данас другачији град, нема људи, нема толико саобраћаја, управо због радњи које не раде&qуот;, каже за ББЦ на српском новинар из овог града Иван Вучковић.

„Слика 1990-тих вратила се на улице Лепосавића, а ми старији памтимо такве радње&qуот;, каже он.

Проблем је, наводи Вучковић, што и пре затварања у радњама није било ничега - из Србије се не увози, а не набавља се у јужном делу.

„Уназад неколико дана владала је права помама, многи то коментаришу као једну врсту панике, јер су људи набављали и што им треба и што им не треба.&qуот;

Становницима Лепосавића је, каже, олакшавајућа околност што је Рашка на тридесетак километара удаљености.

„Доста становника главне набавке обављају тамо. Кризе нема, али свеопшта ситуација је навела људе на панику, а не знамо да ли ће трајати само два дана колико је најављено&qуот;, истиче Вучковић.

Ни Митровчани који су се често снабдевали у Бошњачкој махали или у јужном делу Митровице већ неколико дана то не чине, преноси Бета.

Роба из Србије на север Косова није стигла дуже од две недеље, а према изјавама локалних трговаца, они одбијају да робу набављају од албанских дистрибутера из јужног дела Косова због постојеће таксе на српске производе, преноси Коссев.

Као одговор на то затворени су, у све четири општине са већинским српским становништвом, продавнице, супермаркети и велетрговине, угоститељски објекти, стоваришта, гвожђаре, пекаре, апотеке, фризерски салони и аутомеханичарске радње.

„Таксе на српску робу онемогућавају нормално функционисање наших послова и зато захтевамо да се оне што пре укину&qуот;, поручио је Петровић.

Зашто баш сада катанци?

Министар трговине Расим Љајић за ББЦ на српском каже да је до понедељка било дуготрајног млека, павлаке и јогурта, али да данима није било свежег млека.

„Данас нема млека, млечних производа, сухомеснатих производа, али ни воћа и поврћа&qуот;, додаје.

Зато је овај протест, цитира он привреднике, организован сада - да се пошаље апел да су, упркос бројним захтевима да буду укинуте, таксе и после седам месеци на снази.

„Такви протести били су на почетку увођења такси, али су људи сматрали да ће оне убрзо бити укинуте&qуот;, каже Љајић.

Раније је поручио да су „таксе бесмислен потез, које нису уведене из економских, већ из политичких разлога&qуот;.

Политичари се међусобно оптужују

Припадници пограничне Косовске полиције пуцали су 11. јуна на комби возило крагујевачких регистарских таблица у месту Јошаница, у општини Лепосавић, јер је возач одбио да се заустави.

Председник Србије Александар Вучић упитао је ко ће превозити робу уз ризик да се на њега „отвара ватра&qуот;.

„Што да изгубите главу да бисте неком допремили робу? Не може другачије да се допреми, јер постоји такса од 100 одсто. Постоје решења. Сналазићемо се, али нећу о томе да причам. Свакако наш народ неће остати гладан&qуот;, подвукао је Вучић.

Петнаест дана касније премијер Косова Рамуш Харадинај је најавио на Твитеру да ће косовске институције „предузети конкретне акције у спречавању и борби против свих прекограничних незаконитих активности у оквиру зоне зеленог појаса уз границу Косова са Србијом на северу&qуот;.

Тада почиње озбиљнија несташица млека у Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку.

хттпс://твиттер.цом/харадинајрамусх/статус/1143821065136889861

Харадинај је изјавио и да су надлежни органи имали информације о „импровизацији наводне хуманитарне кризе&qуот; на северу Косова и да су у то били укључени представници званичног Београда и појединци на северу Косова.

Он је рекао да му је познато да се намеравало да се та „криза&qуот; организује прошлог четвртка - уочи прославе Видовдана.

Када је прошле седмице почела несташица производа, агенција Косовапрес објавила је, како се наводи, документ који од уторка кружи северним општинама у којем се од грађана тражи да се, упркос недостатку робе, не снабдевају са југа од Албанаца и оценила да је то доказ „спиновања&qуот;.

Политичка игра

Професор Факултета политичких наука у Приштини Неџмедин Спахиу за ББЦ каже да је Косово једно тржиште - не може бити несташице у једном делу, а да буде робе у осталим деловима.

„На југу Митровице има млека на претек, али данас нисам видео људе да долазе са севера. То је политичка игра за освајање тржишта, а не хуманитарна криза&qуот;, истиче Спахиу.

„То је борба Харадинаја и Вучића за тржиште&qуот;.

На питање зашто баш сад, Спахиу одговара „због преговора&qуот;.

Преговори Београда и Приштине обустављени су управо због увођења такси на робу из Србије.

Да несташице робе има везе са преговорима, сматра и министар Љајић.

Таксе су, сматра, довеле до престанка политичког дијалога, који је уз све потешкоће давао неке резулатате - а сада је мртав.

„У Приштини су видели и схватили да нема тог ауторитета који има снаге да повуче потез и натера их да укину таксе, САД има друге приоритете, јер не стоји западни Балкан тако високо на лествици приоритета великих сила и зато је Пртиштина и схватила да може да се овако понаша.

„Харадинају ће све ово повећати рејтинг на Косову, а ово је такође и трка за неке политичке поене&qуот;, рекао је Љајић за ТВ Пинк, оцењујући да је увођење такси, чист популистички потез.

Касније током дана, косовски премијер најавио је да ће „Влада Косова заштитити грађане на северу и отворити велепродаје заједно са косовским бизнисима&qуот;.

Једанаест година након једностраног проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.01.2019)