Јули, послије јула

Цијеле године, живот у Сребреници се "труди" да живи и покушава да буде "нормалан". Али када се примакне јули, све се мијења на неку шаблонску поставку. У зраку мирише неки чудан мирис. Људи који се као и цијеле године труде да буду весели и даље то чине, али у дубини њихових очију ти видиш жицу. Исту ону жицу која је свезала руке и распорила срце. Мајке које су наџивјеле своју дјецу, никада као у јулу нису тужне. Кад причаш с њима оне знају све о својој