Они мирно спавају
Санџак пресс 11.07.2019
У ваздуху тежак мирис крви. Некоме је тек тако на ум пало да пуца. Поређали људе, и пуцали. Пуцали. Пуцали. Клали. Пуцали. Клали. Број, број до 8732. Старе, жене, децу, све редом. Кога су год нашли. Убијеш муху, паука, кицу па ти кроз главу прође : “Можда нисам морао, шта ли ми требаше да је убијем?” Станеш испред човека, станеш испред жене, испред старице која те молећиво гледа до последњег даха се надајући оном људском у теби(којег нема), станеш над малом
