Oni mirno spavaju
Sandžak press 11.07.2019
U vazduhu težak miris krvi. Nekome je tek tako na um palo da puca. Poređali ljude, i pucali. Pucali. Pucali. Klali. Pucali. Klali. Broj, broj do 8732. Stare, žene, decu, sve redom. Koga su god našli. Ubiješ muhu, pauka, kicu pa ti kroz glavu prođe : “Možda nisam morao, šta li mi trebaše da je ubijem?” Staneš ispred čoveka, staneš ispred žene, ispred starice koja te molećivo gleda do poslednjeg daha se nadajući onom ljudskom u tebi(kojeg nema), staneš nad malom
