Негативна географија
Данас 13.07.2019 | Пише: Зоран Пановић
Да ли се сећате ових стихова: ‘Понекад као под наркозом, сањам како путујем возом, прво иде, Сарајево, Скопље, преко Краљева, Ниша и Ваљева, онда Сплит, па онда Ријека, преко Пуле и Осијека, Сарајево, Загреб, онда Београд, па тек онда Нови Сад, Сарајево, Београд преко Тузле, цијела Тузла једну козу музла…’
Ово је верзија традиционалне циганске песме Чаје Шукарије коју су пред крвави распад Титоленда снимили у дуету Здравко Чолић и тада девојчица Ивана Легин – ‘Ја се зовем Ивана, а тата ме зове злато…’ Аутор ове модерне обраде је Горан Бреговић, мада је Чаје Шукарије можда најбоље отпевала у традиционалном смислу Есма Реџепова, као певачица ромског порекла. Углавном, та песма је била део нечега (само у ИУ микроуниверзуму) што је Бајага раније промовисао у називу и
