Crv što omegu naziva svojom vernom slikom
XXZ magazin 14.07.2019 | Miodrag Stanisavljević
Koliko sutra, konačno, nekud ću da se denem
*** Neosetno taloži se breme dana i godina, ko prah brašna što se slaže na paučinu starog mlina. Al mlaz što prah ozaruje već bledi uveliko. Gle crva što omegu naziva svojom vernom slikom. Već sutra, već sutra manje će da mi sija! Gle crva što mileći u omegu se izvija. Jedino moje srce, tek po čuvenju mi znano, negde u pustoši kuca uporno, neprestano. Ali i za nj čujem da slabi, uveliko; gle crva što omegu naziva svojom vernom slikom. Već sutra, već sutra manje će
