Кракобабић: Разговараћемо са трговцима о продаји робе коју производе пољопривредне задруге

Министар задужен за регионални развој Србије Милан Кркобабић најавио је данас састанак са трговинским ланцима и извозним фирмама о продаји робе коју производе земљорадничке задруге.

Он је у Горњем Милановцу разговарао са представницима локалне самоуправе поводом расписаног конкурса за доделу бесповратних средства задругама за ову годину и реализацији помоћи коју је осам задруга из тог подручја добило од државе и локалне самоуправе.

"Идеја нам је да удружимо људе како би се укрупнили мали поседи а пољоприведници постали робни произвођачи који ће моћи да гарантују континуитет производње, квалитет и обим произведене робе", рекао је Кркобабић.

Он је навео пример успешне задруге у селу Клек која поседује 1.200 хектара земљишта, узгаја стоку и запошљава 80 људи чије су просечне плате 58.000 динара.

По речима министра, у Србији има 570.000 домаћинстава која се баве пољоприведном производњом, што значи да најмање 1,5 милиона људи живи од пољопривреде.

Он је рекао да је формиран Национални тим за препород села Србије како би се зауставило исељавање, јер је прошле године у Београд дошло 15.000 људи, у Нови Сад 4.000 и у Ниш 2.000, а да је посебан проблем број људи који се исељавају из земље и број умрлих, јер Србија догишње губи 36.000 становника.

"План је да сада почнемо да формирамо специјализоване задруге које ће се бавити интензивном производњом, примењивати све агротехничке мере и усвајати савремена знања", истакао је Кркобабић.

Додао је да је у потеклом периоду захваљујући иницијативи председника Србије Александра Вучића за формирање задруга издвојена помоћ од 1,7 милијарди динара и да су до сада осниване 492 задуге.

Кркобабић је оценио да у ланцу од производње до продаје робе сви морају да зараде, а да је до сада углавном "страдао" произвођач.

Заложио се за оснивање фонда који ће гарантовани цене и исплативост производње.

Реализација пројекта "500 задруга у 500 села" могућа је, како је казао министар, у сарадњи са локалном самоуправом и уз подршку Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ).

Кркобабић је обишао млекару у селу Прањани која успешно послује 10 година и новоформирану задругу "Прањанка" која је бесповратним средставима из буџета купила 70 расних телади за приплод и узгаја их на 40 хектара ограђеног пашњака.

"Ова задруга која се бави узгојем јунади је пример добро уложених средстава. У развијеним земљама сточарство чини 60 одсто пољопривредне производње, а у Србији само 30 одсто, и зато хоћемо да оживимо сточарску производњу", рекао је министар.

Истакао је да милановачки крај може бити база за развој сточарства и да очекује да се сваком селу тог краја задруге добро позиционирају.

Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић рекао је да се од 2016. године, кад је основана локална канцеларија за пољопривреду, издваја по 50 милиона динара годишње у буџету за подршку задругарству.

"Пратимо како се користи новац који издвајамо за подршку задругама и подстичемо пољопривреднике да другачије размишљају", рекао је он.

У милановачком крају је, како је навео, формирана задруга са комплетном инфраструктуром јер има хладњачу и две линије за прераду воћа које се више не продаје као сировина већ као финални производ.

Председник Одбора САНУ за пољопривреду академик Драган Шкорић рекао је да 25 експерата ради на сагледавању проблема села.

"Покушаћемо да понудимо решења како би пољопривреда постала интензивна и извозила се произведена роба", рекао је Шкорић и најавио формирање корпорације за пласман задружне робе на иностраном тржишту.

Члан Националног тима за препород села Србије Владимир Гоати рекао је да ће се заложити да закон о наслеђивању следи немачки пример да имање наследи један наследник, а други буду правично обештећени, да се не би перманентно распарчавали поседи.

(Бета, 25.07.2019)