Ђорђевић о Даниловићу, Савићу, Рађи, професору Николићу

Селектор кошаркашке репрезентације Србије Александар Ђорђевић изјавио је данас да је имао среће да током каријере игра са Предрагом Даниловићем који "није волео да губи", додао је да је Зоран Савић имао "стравичне радне навике" које је преносио на саиграче, а открио је и шта је научио од Дина Рађе и Александра Николића.

"Постоји много играча са јаким карактером, али само је некима од њих карактер помогао да постану победници. Један од таквих је Саша Даниловић. Имао сам срећу да играм с њим, јер је он имао тај карактер победника", рекао је Ђорђевић.

"Није никако волео да изгуби, имао је спортску ароганцију и спортску сигурност у себе, нестварно велику, и на томе је изградио свој карактер. Био је изузетан саиграч који је мене дигао", рекао је селектор Србије у интервјуу у кампањи за Лашко пиво.

Још је кошаркаша које Ђорђевић памти из златних дана његове играчке каријере, а један од њих је и Зоран Савић.

"Где год да је дошао, у којој год екипи да је играо, он је водио тим до финала. Мислим да је играо једно 17-18 финала и да су сва биле победе. Можда је само једно изгубио", рекао је Ђорђевић.

По речима Ђорђевића, Савић можда није био "толико атрактиван", али је "радио посао и правио победнички амбијент својим радом".

Селектор Србије је потом испричао и једну анегдоту везану за Савића.

"Десило се да будем у соби с њим, пробудим се у три, чујем нешто, а ни сам нисам сигуран шта. Окренем се, кад нема њега у кревету. Погледам мало боље, кад оно он испред кревета ставио пешкир ради склекове и трбушњаке. Имао је неке стравичне радне навике које је преносио на све нас. Он је с тим изградио своју каријеру, посебно када причамо о карактеру", рекао је Ђорђевић.

Један део каријере Ђорђевића обележило је и ривалство са Дином Рађом, а за један детаљ је селектор Србије истакао да му је "отворио очи".

"Играмо против Француза полуфинале Европског првенства 1991. године. Демори, плејмејкер, најбржи играч, бржи и од себе самог, дуге ноге, ма страшан, продоран. Ми играмо, лопта је на страни, ја је усмеравам. Демори ме прође као да ме нема, без обзира на то што сам био одличан тимски одбрамбени играч. И тако он мене пролази, већ је под кошем, ја вичем за помоћ. Дино Рађа се окреће, пропушта Деморија да да кош, већ трчи у напад и виче ми: 'Нема ти ту помоћи, ту си сам'", рекао је Ђорђевић.

"А, овамо, ми пријатељи, другари, цимери...&нбсп; Онда ми је рекао: 'Ако се тамо ти не помучиш на својој позицији, ја да ти помажем - ма не долази у обзир'. То је из њега изашло искрено и онако како треба, јер принцип игре је да свако да 100 одсто на својој позицији, то ми је била велика лекција", истакао је Ђорђевић.

Ђорђевић је имао срећу да сарађује са професором Александром Николићем, "оцем" кошарке на овим просторима, од кога је доста научио.

"Једна од ствари коју је он рекао, а део је и његове вечите филозофије и скромности као човека, уједно величине професионалне и тренерске, јесте питање које је стално постављао. Ко кога чини бољим, играчи тренере, или тренери играче? И ја дан данас постављам то питање и себи, а и играчима. Сви одговоре углавном да тренер прво мора да научи играча како би га он после учинио бољим тренером, међутим, Николић је био децидиран да играчи чине тренере да буду бољи. То је један од постулате којима се руководим", рекао је Ђорђевић.

(Бета, 26.07.2019)