Ljudi su prljavi, znaš?

Ostavio sam je na najbližem uglu, promrmljavši neki detinjasti izgovor, i gledao kako njena troma spodoba prelazi preko avenije i ide prema kafanama. Nisam znao šta da radim ni gde da odem. Konačno sam se našao pored reke, svestan da polako idem kući. I tada mi se, možda prvi put u životu, smrt ukazala kao realnost. Mislio sam na ljude pre mene koji su gledali dole u reku i otišli da spavaju ispod njene površine. Razmišljao sam o njima. Pitao sam se kako su to