“Да је ‘Тамо далеко’ изрецитовао Матија, насмејали би се. Али, када је отпевао Владо, забринули су се”
Недељник 23.08.2019 | Александар Апостоловски

Фото Игор Павићевић Сунце над Солуном у сутон, било је крвавонаранџасте боје, као на џиновском сликарском платну.
Идеалан призор за разгледнице, али никако за успомене на Велики рат, страдања и победе које су нас прескупо коштале. Толико прескупо да нас је сада премало. Али треба ли бацати сенку над митовима који нас хране и терају у нове заблуде, одувек и заувек? О томе говори песма “Тамо далеко”. О вечном лутању и носталгији за домом, која ће, после беса црногорских власти, почети да опседа младе генерације, нарочито због тога што ју је отпевао Владо Георгиев. Он не скрива












