Спомен-соба песника Радета Драинца отворена у Прокупљу

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић је данас у Прокупљу отворио Спомен-собу песника Радета Драинца (1899-1943).

Уз оцену да је живот Драинца био "велика симболичка тема српске поезије, српске књижевности и културе", министар је рекао да се "његова судбина може везати за судбину читавог српског народа, његова страдања, његова понирања и његове подвиге", саопштило је Министарство културе.

Књижевно-меморијална  изложба о Драинцу је у згради Занатског дома.Вукосављавић је у Прокупљу награду Драинац манифестације "Драинчеви сусрети песника", уручио овогодишњем добитнику Милосаву Тешићу.

Ове године се на јубиларним 50. "Драинчевим сусретима песника" обележава и 120 година од рођења Драинца.

Радојко Јовановић чије је уметничко име било Раде Драинац, био је представник "космополитске струје" у српској поезији између Првог и Другог светског рата.

Рођен у селу Трбуњу у Топлици, школовао се у Крушевцу и Француској, 1922. године покренуо часопис "Хипнос", а прву књигу песама "Афродитин врт" објавио 1921. године у Прокупљу у само три примерка.

Од 1926. живео је у Паризу, где је свирао виолину као пратњу уз неме филмове.

Услед болести, вратио се у Србију, мобилисан је по нападу Немачке на Југославију и учествовао је у борбама око Ужица. Под оптужбом да је комуниста, крајем 1941. су га ухапсили четници, али су га пустили на молбу виђенијих Топличана.

Од 1942. био је у санаторијуму код Соко Бање, одакле је с туберкулозом у поодмаклом дошао на лечење у Београду, где је умро 1943. Као сиромах, сахрањен је о државном трошку, на Новом гробљу.

(Бета, 27.08.2019)