Образовање се не завршава пред камерама
Данас 30.08.2019 | Пише: Биљана Максимовић
О неким темама не мислим и не пишем као особа која има политичко опредељење. Зато што су ми син и неке вредности неподложне менама и вредновању било чиме изван круга срца и разума.
Зато и о образовању, просвети и Шангајској листи не могу на начин на који би о изборима, демократији и слободама. Ипак, морам. Из разлога истоветних који ме покрећу суботом. Само кретање доводи до будућности. Мој син је у основној школи, гимназији и на факултету био ђак генерације, онај коме пише 10,0 на уверењу о дипломи. Положај науке и образовања њега (до)тиче. Његова одлука да остане или оде престаје бити његова када и о стварима сасвим обичним,
