Isplativa proizvodnja zove
RTS 03.09.2019
Zova spada u alternativne voćne vrste, koja se najviše koristi u farmaceutskoj i tekindustriji tekstila. Najveće površine zasada ove biljke u Srbiji su na severu Vojvodine, gde je berba već počela.
Penzioner Mihalj Hužvar bere zovu na plantažama u okolini Horgoša. Reč je o imanju na tri hektara i plodu drveta koje je klasifikovano kao alternativna voćna vrsta. Bobice su tražene u svetu, a kažu da su najsličnije grožđu. Posao je lak, kaže Hužvar: "Samo jedino što to se ne može jesti kao grožđe, to je problem. Nadnica je dobra, po satu 250 dinara." "Malo mi fali i da budem na vazduhu", objašnjava penzionerka Magdolna Edit, "pošto mi je ovo prvi put da berem
