Немоћ имена

Узмимо пример изреке номен ест омен (име је предзнак). Латини, наравно, нису очекивали – бар претпостављам да нису – да ће дете које на рођењу добије име Феликс (Срећко) по сили имена нужно имати срећан живот, али су деци ипак давали таква имена уз „напомену“ – ми смо ти дали повољан омен, то ти је почетни капитал, а на теби је, што реко друг Тито, да са имена пређеш на дело и порадиш на сопственој срећи. Слично је и у политичкој ономастици. Дајући име некој