Кнут Хамсун је „Глад“ писао гладан: Како су настајали велики романи
Телеграф 30.09.2019 | П. Л.
Томас Ман га је назвао „потомком Фјодора Достојевског и Фридриха Ничеа“, Чарлс Буковски „највећим писцем који је икада живео“, нобеловац Исак Башевис Сингер „оцем савремене школе књижевности у сваком смислу“ од којег потиче „читава модерна школа фикције двадесетог века“. Своју блиставу списатељску каријеру почео је 1890.
Славни норвешки писац Кнут Хамсун (1859—1952), добитник Нобелове награде за књижевност, један је од најконтроверзнијих, не само норвешких, већ европских и светских аутора двадесетог века. Седам деценија дуга и успешна списатељска каријера, током које је написао преко двадесет романа, збирку поезије, више приповетки и позоришних комада, путописа и есеја, „зачињена“ је Хитлеровом умрлицом коју је написао недељу дана након диктаторове смрти. Њоме је ставио
